КРОЗ НАШУ ЛУПУ
Давно је речено: младост и памет не иду заједно! У овом тренутку — сви знамо — Партизан у својим редовима има дечаке. То може да буде хендикеп (јер су лишени велике драгоцености — искуства) али и велика предност, јер данашњи младићи не пате од комплекса а борбеност је увек била својина те добне категорије.
Међутим, овој генерацији првотимаца Партизана недостаје управо тај елемент. Тачније: њихов ентузијазам, борбеност и морал нису квалитети који трају, односно с њима се не може рачунати 90. минута, већ само у појединим деловима утакмице. А, то није довољно да би се остварила стандардно добри резултати. Напротив, та игра у интервалима је трасирање пута који водим у пораз. Уосталом, погледајмо шта кажу неумољиве цифре статистике.
Од 3. октобра (утакмица са Хајдуком у Сплиту) па до 7. новембра (пораз у игри са ОФК Београдом) Партизан је изгубио пет утакмица (рачунајући и меч са Фиорентином), једну играо нерешено и само једну добио. Када се томе дода да је током 630. минута игре навални ред „црно-белих“ постигао само два гола онда наш вертикални пад на табели постаје сасвим логичан. Нема сумње: то је црна серија, једна од оних које се не очекују код екипа таквог реномеа.
Сигурно је да се разлози могу наћи на разним странама. Међутим, оно што забрињава то је недоследност у борбености! Да ли је у питању физичка спрема или морално-вољни елементи али једно је сигурно: утакмица се не добија играјући и борећи се пуним напоном само 30 или 40 минута. А наши младићи управо тако играју.
Остаје нам да се питамо: каква је то младост? Јер, својевремено славни Мат Безби је на питање зашто у фудбалу даје предност младости над искуством овако одговорио: „Када тридесетогодишњаку станете у аутобусу на жуљ он ће подићи свој шешир у вис и уз учтив осмех процедити „I am sorry“ (извините, жао ми је). Ако то исто учините ономе ко има 18 или 19 година може вам се догодити да будете ошамарени, јер су млади импулсивни, борбени због своје вреле крви. А ја у фудбалу не тражим оне који воле да се извињавају, већ оне који се боре, па чак и ударају“.
Међутим после ове црне серије и свега оног што тако често виђамо на терену од данашње генерације играча има места питању: каква је то младост која није способна да се 90 минута бори са моралом и ентузијазмом?