Милосав Прелић, председник ФК Партизан, о тренутној ситуацији и блиској будућности

Нови председник Управног одбора Партизана је добро позната и врло цењена личност у југословенском спорту. Милосав — Мића Прелић је већ дуго година и председник Југословенског савеза организација за физичку културу, члан Југословенског олимпијског комитета а још од ђачких и студентских дана емотивно је везан за Партизан.

И поред тога што је професионални политичар Мића Прелић је заувек сазидан у храм спорта. Посветио му је своју младост, даје му много у овим зрелим годинама и сигурно је да ће тако остати до краја.

Уобичајено је да на овој страници сваки нови председник Друштва или било ког клуба Партизана изнесе свој поглед унапред, концепцију или генералну линију. Поштујући ту праксу наш саговорник је Милосав Прелић, нови председник фудбалског клуба Партизан.

Често се дешава да у својој првој радости најодговорнији човек клуба још не слути муку која га на тој дужности очекује. Међутим, то се не може применити и на Мићу Прелића. Напротив он јасно осећа да ће то бити непрекидно рвање са ђаволом, бацања са највећих висина у дубоке поноре али он се с љубављу и будном вољом прихватио тог тешког посла. Једино што категорички одбија то је да се у њему налази питање судбине фудбалског клуба. Његово спортско, политичко и уопште животно искуство га опомиње да не буде галантан у обећањима. Напротив, Прелић је у свему врло уздржан осим у обећању да ће радити са „најбољом савешћу и потпуним предавањем клубу“.

Прва брига: омладинска школа

Нови председник Партизана се односи са пуним поштовањем према свему што је до данас урађено и са својим сарадницима ће настојати да све то унапреди како би се у будућем раду што мање грешило.

„Морамо бити реални и схватити да организован рад на дужи период једног врхунског клуба захтева најквалитетнији рад у омладинској школи, полигону где ће вежбати и стасавати будући првотимци“, објашњава Прелић. „И надаље, акценат неће бити на такмичарској страни, већ на оној правој — „производној“ и по томе ћемо мерити рад и успех школе односно њених тренера.“

„Сигурно је да ћемо овога лета“, наставља председник Партизана, „решити и кадровска питања везана за школу „Белин — Лазаревић“. Нећемо бити затворени и искључиво оријентисани на своје кадрове али је сигурно да ће предност имати они бивши играчи и стручњаци нашег клуба. Не само из емотивних разлога, већ и из интереса. Досадашњи резултати нису задовољавајући. Од 46 јуниора колико их је прошло кроз школу за неколико последњих година са 21 играчем су склопљени уговори а од тога једва петорица играју у првом тиму и изузев Вукотића, сви су одбрамбени играчи. Тај показатељ довољно говори и није му потребан никакав коментар.“

„Окренућемо се школама у приградским насељима како бисмо из правих социјалних структура за фудбал могли да вршимо селекцију најмлађег кадра.“

Нема поларизације: управа-играчи

Мића Прелић сматра да је Партизан унутрашње односе изванредно средио. Сад предстоји усавршавање тих постојећих регулатива и јачање самоуправних односа.

„Професионализам је у нас млада струка која тек крчи себи пут у нашем друштву, тачније: изграђује тачке ослонца. С тога сам мишљења да фудбалери морају да живе са свим проблемима клуба, да учествују у раду потпуно равноправно са свима нама. Они нису електрични зечеви који само трче. већ људи чија је и материјална егзистенција везана за фудбал, па самим тим не могу бити индиферентни према акцијама клуба. Ми ћемо сигурно избећи оно „ми“ и „они“, та два тела, играчи и управа, постаће једно.“

„Дакако, стручни рад ће остати по страни“, наставља Прелић. „Ми нећемо улазити у стручну проблематику, али ћемо повремено анализирати рад тог тела у жељи да и ту начинимо корак унапред. Разуме се, без горчине, већ са трезвеним процењивањем. Мене никад неће разочарати пораз ако су играчи имали поштен и радан однос према игри, ако су изгарали, били ангажовани, предузимљиви… Сигурно је да се никоме не може допасти „зихерашка“, пимплерска игра сва окренута одбрани сопственог гола.“

Створити велики тим

Мића Прелић и о најважнијим проблемима говори мирно, без драматике. У конверзацији с њим осећа се ватреност човека који одиста поседује говорнички дар али се у свакој казаној речи уочава ширина његовог карактера. Привидна мирноћа Прелићевог лица у дискретној је равнотежи са нервозом која се огледа у рукама. Све време нашег разговора председник Партизана је фломастером повремено цртао фигуре у свом блоку, исписивао бројеве и у таквој опуштености из своје обилне залихе речи налазио је најбоље.

Живнуо је када смо затражили да нам каже своју визију Партизана у блиској будућности.

„Критична граница самоиздржавања је прошла“, објашњава Прелић, „и Партизан је један од малобројних клубова који већ осам година не прима ни један динар дотација. Сад се учвршћује у граду и у правом смислу те речи постаје београдски клуб. Наш први задатак је да спроведемо у живот закључке са скупштине. Ту ће бити ангажовани сви пријатељи Партизана без обзира што номинално нису чланови управе или неких њених комисија. Ми ћемо и надаље видно учествовати у свим фудбалским форумима и благовремено реаговати на све промене, односе и акције.“

„Извесно је да ће цео труд свих нас бити усмерен оном главном циљу: да Партизан опет створи велики тим и да у југословенском и европском фудбалу има ону улогу и значај какав му по традицији и припада“, рекао је на крају председник који умношћу и одлучношћу обећава Партизану ведрије хоризонте.