ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Бранко Зебец:
- Рођен: 1929. године у Загребу
- Играо: од 1943. до 1965. године
- У клубу: Локомотива, Загреб, Партизан, Црвена, звезда, Алеманија (Ахен)
- На месту: левог крила и центархалфа
- Репрезентативац: 65 пута
- Занимање: професионална фудбалски тренер
Нашу нову серију под наднасловом „Они су бранили државне боје“, у којој ћемо вам из броја у број представљати спортисте-репрезентативце Партизанових клубова, започињемо портретом Бранка Зебеца, доајена националне репрезентације у најпопуларнијем југословенском спорту — фудбалу.
Прве кораке направио је на родној Трешњевци, у радничкој четврти Загреба у којој су одувек регрутовани велики југословенски фудбалери. Још као дечачић у јуниорској екипи Грађанског привукао је живо интересовање чувеног мађарског тренера Мартона Буковија, који му је прорицао велику будућност. Одмах после рата са свега 16 година, обукао је дрес загребачког прволигаша Локомотиве из које је брзо прешао у Борац (доцнији Загреб) за чији је улазак из подсавеза у Прву лигу (!) био најзаслужнији.
Запажен као изванредно лево крило постао је мета менаџера многих прволигашких клубова. Одлучио се за дрес нашег клуба у коме је провео пуних осам година (1951. — 1959.). За тих осам година израстао је у највеће лево крило нашег фудбала. Заједно са Стјепаном Бобеком чинио је фантастичан леви нападачки тандем какав наш фудбал ни пре ни после тога није више никада имао!
У репрезентацији је дебитовао 1951. године, на утакмици Југославија — Швајцарска 7:3. Био је један од јунака сусрета и од тада више није скидао репрезентативни дрес. Доживео је највећу част да са 65 игара у плавој националној мајици постане рекордер и доајен нашег државног тима, а играо је и у тиму Европе.
Занимљиво је да је Бранко Зебец поред левог крила у репрезентацији и Партизану играо с истим успехом и центархалфа, вођу навале, леву полутку и левог халфа. Верзирани тврде да је исто тако могао да игра бек, па чак и голмана! По том квалитету, универзалности, био је — недостижан — несумњиво највећи ал-раунд фудбалер кога смо икада имали!
Своју фудбалску величину заснивао је превасходно на готово надљудским атлетским својствима. Био је страховито снажан, с невероватним одразом и фантастичном брзином (100 метара је трчао 11 секунди!). Ако се томе дода солидна техника, изванредно осећање игре и максимална ангажованост и борбеност која није знала за границе ни милост — на за себе ни за противника — онда је тим све речено о, вероватно, највећем професионалцу, кога је Југославија имала!
Свој професионализам доказао је и на крају каријере када је упркос поодмаклим годинама пет непрекидних сезона био стандардни центархалф западнонемачке екипе Алеманије из Ахена. По напуштању зеленог поља завршио је фудбалску школу Сепа Хербергера у Келну и посветио се тренерском позиву. Под његовом командом загребачки Динамо је освојио Купа сајамских градова, а минхенски Бајерн је освојио немачку „дуплу круну“ (куп и првенство у истој сезони)! Био је то други пут за 100. година немачког фудбала да једном тиму и тренеру то пође за руком! Данас Бранко Зебец предводи високопласирану екипу Бундес лиге — ВФБ Штутгарт!