После седам година неизвесности и несхватљиве одлуке да се у одбојци укине највеће такмичење, коначно је ове године установљен поново Куп Југославије.
До сада су одбојкаши Партизана четири пута били носиоци најдражег трофеја и то: 1959, 1961, 1962. и 1964. године.
Њима је пошло за руком да у веома јакој конкуренцији, јер у Купу су се такмичиле само прволигашке екипе, савладају све своје противнике и тако обрадују многобројне навијаче Партизана, који у последње време немају баш пуно прилика да испраћају своје љубимце аплаузом и махањем застава са многобројних борилишта.
Најтеже је било у полуфиналу против одличне екипе Кварнера из Ријеке, коју су наши одбојкаши победили са 3:0 и у финалу против вечитог ривала Црвене звезде, која је савладана са 3:1. Ове две победе донеле су Партизану по пети пут најдражи трофеј свих спортиста и он ће до идуће године красити клупске витрине.
Мушка екипа ове године игра изванредно добро. Можда се то из постигнутих резултата и не би дало закључити, али мора се узети у обзир да су два пораза доживљена на страни и то у Ријеци и Осијеку, на теренима где ретко ко има прилике да тријумфује.
Од четири одигране утакмице Партизан има две победе и то против Јединства (Стара Пазова) са 3:0 и Црвене звезде са 3:2, као и два пораза против Кварнера из Ријеке са 3:1 и Железничара из Осијека са истим резултатом 3:1. За пораз против Железничара може се тражити разлог у напорној турнеји по Француској одакле су наши одбојкаши дошли потпуно исцрпљени директно на утакмицу у Осијек.
Међутим, конкуренција за освајање првог места је исувише јака, тако да ће првак сигурно доживети неколико пораза пре него што се докопа победничког трона.
Иако нешто ослабљени одласком репрезентативца Душана Марковића на одслужење војног рока, одбојкаши Партизана ће и ове године водити главну реч за освајање ласкаве титуле. „Црно-бели“ ће морати добро да запну, нарочито у првом делу јер имају лош распоред. Екипа поред Ријеке, Осијека, где је већ била, одлази у Загреб, Зрењанин и Брчко. Уколико им пође за руком да до краја првог дела одрже корак са водећим екипама, сигурно је да ће у другом делу бити далеко лакше.
Женска екипа Партизана три године преживљава кризу, јер је дошло до смене генерације нагло и без припреме. Екипа је стављена пред свршен чин када су Милка Мандић и Наталија Којовић у задњем тренутку напустиле палубу брода, који је полако почео да тоне.
Истина, навикли смо да Партизанове одбојкашице годинама воде главну реч у првенству, али нисмо навикли да тавори на дну табеле. Зато нам само два освојена бода „копају“ очи и стално стрепимо да и ова једина женска екипа у друштву не испадне из друштва најбољих. Међутим, од оног најгорег не треба стрепети, јер иако млада и ослабљена ипак ће имати довољно снаге да избори себи место у елитном друштву. Женска екипа је до сада одиграла четири утакмице. Доживела је три пораза и то од Синђелића, где сада играју наше играчице Мандић и Којовић, са 3:0: од Партизана из Сремских Карловаца са 3:0 и загребачке Младости са 3:2. Само једном су „црно-беле“ напустиле терен уздигнуте главе и то у Вршцу против Злате. Победиле су са 3:0, и тако освојиле два бода.
Тренутно екипу води тренер Марковић, који иначе тренира и државну репрезентацију. Да ли ће успети да кола која су кренула низбрдо — врати на прави пут?
Можда би женска екипа брже напредовала да има и боље услове за рад. Али, она нема ни оно најосновније — дворану у којој би тренирала. Тренинзи се одвијају само два пута недељно у војној сали, која се задњи месец дана поправља, тако да су се девојке формално нашле на улици. Цео месец дана „потуцале“ су се од једног до другог београдског лигаша чекајући да ли ће се неко „смиловати“ да их прими на тренинг. Сигурно је једно, ако се нешто не поправи, да ће млада екипа још дуго тапкати у месту, јер неће моћи да се равноправно бори са одбојкашицама из земље, које тренирају по шест пута недељно и којима је сала приступачна у свако доба.
Исти проблеми муче и мушку екипу, која је нешто у повољнијој ситуацији, али не много. Крајње је време да се нешто предузме и да се оваква ситуација санира на време.
Јер овај проблем, није проблем само одбојкаша, већ и кошаркаша Партизана, као и многих других клубова овог великог спортског колектива.