Васовић је дошао! Ако буде радио онако како је играо, Партизан ће опет блистати. Одмах ваља рећи да се Васовић није наметнуо својом играчком славом и успесима (а они су без премца у југословенском фудбалу) већ својим идејама и програмом. А пошто живимо у времену идеја, верујемо да је то права виза за једног стручњака.
Пут до реализације Васовићевог програма и идеја биће несумњиво сложен и напоран. Управо онакав каква је била и његова играчка каријера. А да ли ће и епилог бити такав? Познавајући Васовићеву вредноћу, интелигенцију, упорност и бескомпромисност, немамо разлога да се не надамо најбољем.
Тренутак Васовићевог доласка сигурно је веома деликатан. Можда је и то добро, јер — на муци се познају јунаци. А Васовић је без сумње човек таквог кова. Одмах ваља рећи и да потез управе Партизана, која се осмелила да на кормило клуба, у најтежем тренутку од његовог оснивања, доведе таквог једног младог стручњака као што је Васовић, заслужује респект и, више од тога — дивљење. То ће бити или тренутак њеног тријумфа, а то би значило и тријумфа Партизана или тренутак окомитог пада. Верујемо, ипак, да ће бити ово прво.
Ствар Партизана, а не група и групица
Разговор што смо га уочи одласка у Казабланку, водили с Велибором Васовићем, инспирисан је управо тренутком његовог поновног доласка у Партизан.
— Мислим да је ситуација у Партизану резултатски тешка али не и по атмосфери и односима у клубу и играчком саставу, — рекао је Васовић на почетку разговора. — Стекао сам утисак да су то момци способни да рехабилитују себе и Партизан. То су млади људи којима је потребан неко ко ће их подржати у том напору. У овом моменту неке веће персоналне промене у играчком смислу створиле би само клицу раздора у клубу. Партизан треба да се ослони на своје снаге и њему нису потребни никакви душебрижници. Што се тиче односа у управном одбору, мислим да је ово први пут, колико ја знам, да је комплетна управа Партизана стала иза једне концепције и то властите. Она је саслушала идеје и програм и стала иза њих; раније, ствар се углавном завршавала разговором три четири човека с врха или у најбољем случају с Председништвом клуба. Мислим да је у том погледу Партизан знатно еволуирао. Ово је постала ствар Партизана и свих његових чланова а не групица и појединаца.
Оздрављење кроз резултате
П. ВЕСНИК: Као нови руководилац стручне екипе фудбалског клуба, шта намеравате да предузмете за његово што скорије оздрављење?
ВАСОВИЋ: Партизану је потребно оздрављење само у резултатском смислу. На првом састанку са играчима, рекао сам им да Партизан неминовно мора да спроведе своју концепцију и да сви играчи треба да стоје иза ње. Ја одговарам за тај нови програм, али га сви играчи морају подржати, јер је фудбал колективан спорт и без сарадње не може бити ни резултата. Ако ја будем доследан у спровођењу ставова које они прихвате, верујем да неће бити никаквих проблема. Наравно, биће оних који ће морати да се мало више потруде, помуче и претрпе, али то је неминовно, јер је колективни интерес овде испред приватног. Не слажем се с неким мишљењима да било ко може да утиче на мене у лошем смислу. Ја сваки покушај утицања на мене сматрам као намеру да ми се помогне и укаже на нешто ново битно.
П. ВЕСНИК: Шта нам можете рећи о већ прокламованој идеји окупљања бивших Партизанових асова?
ВАСОВИЋ: Ту идеју није наметнуо овај тренутак, она се наметнула сама по себи. Јер природно је да један велики клуб мора првенствено, али не искључиво, да се ослања на своје бивше играче. Биће и ту случајева да неко неће прихватити понуду, из објективних или субјективних разлога, да се неће сложити са већ утврђеном концепцијом. Ја сам ових дана обавио, за врло кратко време, неколико разговора с бившим Партизановим играчима. Разговарао сам са Чолићем, Пајевићем, Валоком, Бобеком, Шошкићем, Вилотићем, Миладиновићем, Ковачевићем, Рашовићем и Дамјановићем. Све то говори да Партизан оздрављује у својим унутарњим односима. Док сам ја у њему, Партизан ће бити отворен клуб, првенствено према својим асовима. И нико од њих неће више морати да улази у свој бивши клуб са куцањем. То, наравно, не значи да ће сваки од њих бити одмах на платном списку Партизана, јер је то ствар клуба, о томе ја не одлучујем као што нисам одлучивао ни о својој плати.
Тражићу голове!
П. ВЕСНИК: Ви сте дуго боравили на светској фудбалској сцени, чак сте били и први човек најбољег клуба Европе, „Ајакса“. Сусрећући се с најбољим светским играчима и тимовима, ви сте упознали њихов начин игре и њихове вредности. Шта мислите о југословенском фудбалу данас, упоређујући га са европским и светским фудбалом?
ВАСОВИЋ: Мислим да је наш фудбал задржао предности које је имао: маштовитост и виртуозност. Али је много заостао у односу према игри и захтевима публике, а кад то кажем мислим пре свега на дефанзивну игру. Јер фудбалска публика је свуда на свету иста: она тражи голове и узбуђења.
П. ВЕСНИК: А шта ви тражите од фудбала?
ВАСОВИЋ: То исто. Јер то је моја прва обавеза према публици.
Надајмо се да ће Велибор Васовић испунити своју обавезу према фудбалу и публици, као што је то одувек чинио. Надајмо се, али му и — помогнимо. Наравно, свако на свој начин.