… али не мислимо на месец, већ на врх табеле
Рапорт Николе Будишића из Ровиња
Не знам како су се припремали Армстронг и остали астронаути пред лет на месец. Читали смо да је то било ђаволски тешко. Вероватно. Међутим, ни нама овде, у Ровињу, није лако. Ми знамо да је свака наша асоцијација везана за мора оно што у нама буде лепе успомене, Међутим, ово није одмор, већ — рад; Није јули, већ јануар месец, па уместо гужве, сунца и забаве ми смо суочени са натмуреним небом, кишом и изложени таквом напору да нам сан долази као својеврсно блаженство. Па, ипак, сви смо врло задовољни. Као никад атмосфера је здрава и радна. Нема приговарања, ни оговарања. Чак је мало и слободног времена, а то користимо за писање, читање штампе, шах, билијар или неку партију „ремија“.
Наш радни дан изгледа овако: устајање у 7 часова; Футинг од 7,30 до 8 часова; Доручак у 8,30 часова. Тај футинг и преподневни тренинг (општа и специфична, брзинска издржљивост) одвија се под руководством др Опавског. У 13 часова ручамо а у 15 већ одлазимо на тренинг с лоптом (техника и уигравање, односно тактичка обрада игре одбране и напада). На терену остајемо све до мрака (око 17 часова), а након малог одмора идемо у базен (18 часова) или гимнастичку салу где радимо на гипкости и спретности.
Вечера је у 20 часова. После тога мала шетња, седење крај ТВ екрана или ћаскање, а у 22 ч. сви смо већ у својим собама.
Ето, па нека сад неко каже како је лако бити фудбалер?
Згоде и незгоде из Ровиња
Сигурно је да у радној и крајње озбиљној атмосфери каква је на припремама у Ровињу има и тренутака ведрине, пошалица, вицева… Дакако, у том праскавом смеху и жаокама нема озбиљне љутње, јер је неминовност да се свако од нас нађе „на тапету“.
Линија
Жали се Антић да су му панталоне од униформе мало тесне. Марић га упита: „Зашто их не прошириш“?
„Ако наставимо да тренирамо четири пута дневно“, одврати Антић, „чини ми се да ће ми на крају пре требати лекар него кројач“.
3+2+1=5
Кондициони тренер Партизана др Павле Опавски пита Илију Катића: „Кажи колико укупно има јаја ако се у трећој корпи налази три, у другој два, а у првој једно?
Брзоноги ас одмах одговори: „Шест“!
Не, узврати доктор, јер у првој корпи је дно.
Експерт
Млади Грубјешић упита Миодрага Живаљевића, који је понео читаву своју дискотеку у Ровињ: „Жижи, зашто ниси повео и диск-џокеја?“ На то Живаљевић мирно одговори: Мали, ваљда знаш ко је у Партизану највећи експерт за поп музику“.
Закаснио
На припремама у Ровињу акценат је на брзинској издржљивости и снази, односно кондицији и то им тешко пада.
После једног напорног тренинга, Бјековић се обрати Катићу: „Благо теби, Илија, ти ћеш све лако издржати“.
„Е, мој Нено, времена се мењају. Док сам се ја бавио атлетиком, ви сте играли фудбал. Сада ћемо се мало променити.“
Свемирова „течна“ вечера
Последњи (четврти) дневни тренинг одржава се базену. Млади Тодоровић због повреде није могло да се купа, па тужно упита Ђорђића: „Свемо, каква је вода“?
„Топла, али толико слана да после ове количине коју сам попио сигурно нећу вечерати“, узврати „врсни“ пливач Ђорђић.
Према учинку
Живаљевић редовно вечера дуплу порцију. Паун, који је познат по томе што мало једе, обрати се свом млађем другу: „Жики, како можеш толико да једеш?“
„Ја једем онолико колико се трошим“, узврати Живаљевић. „Пошто сада тренирам два пута више него у Београду, онда је нормално да и једем — два пута више“.
Увек први
У нашим редовима влада мишљење да је Миша Радаковић најамбициознији фудбалер. На тренингу је увек први и све издржава без гунђања.
Једног дана смо тренирали у две групе: навала и одбрана. Неко из прве групе примети: „Ово је једини начин да Миша не буде први“.