КРОЗ НАШУ ЛУПУ

Прошле среде комплетан тим Партизана гостовао је у Бјељини. Долазак престоничке екипе тако великог угледа изазвао је огромно интересовање не само у Бјељини, већ у целој Семберији. Иако је био радни, дан тога поподнева су биле затворене све школе, а у тргови нама је остало само понеко женско чељаде. На стадиону је било преко 5.000 гледалаца (град броји око 20. хиљада становника!). Био је то прави празник фудбала! У каснијем разговору са руководиоцима бијељинског „Радника“ дознали смо да је сигурно једна трећина гледалаца дошла због Велибора Васовића. Играчка слава и оно што је он пружао на терену (посебан утисак и понос изазвао је Васкетов тријумф на Вемблију, када је као капитен Ајакса примимо пехар Купа европских шампиона!) и даље живи у сећању фудбалских ентузијаста, а публицитет који је дат његовом преузимању „команде“ у Партизану имао је велику екстензивну моћ.

Налазимо се на прагу првенства. Можда није претерано рећи да ће главни сноп рефлектора на великој прволигашкој сцени бити окренут према Партизану. Разуме се, опет због Васовића! Сви су радознали да виде да ли се рађа нови фудбалски Наполеон или ће стари ас на новој дужности осетити сву горчину позива чији хлеб има „хиљаду кора“. Дакако, у свему томе је пуно људске радозналости, добре воље али — признајмо — и много злурадости. Јер, такви смо ми: не волимо оне који су високо одскочили!

Међутим, пратећи све оно што се дешава око Партизана и Васовића добија се утисак да се претерало у агресивности публицитета. Исувише се све приказује у ватреним бојама и та повишена температура која се ствара око Васовића и онога што тек треба да донесе његов рад, може да штети њему и клубу.

Било би корисније да се у томе буде за октаву ниже, да реализам надвлада емоције и да младом стручњаку створимо једну мирнију климу за рад.

Мерећи објективно квалитет онога што смо Васовићу дали на управљање није на том нивоу да бисмо у јавности стварали атмосферу како су сви проблеми у фудбалској екипи Партизана решени доласком човека бистре памети, велике одважности и непогрешиве интуиције. Међутим, при томе се заборавља да је стручњак један од фактора, значајан, дакако, али не увек и пресудан, јер на терену, ипак, одлучују играчи. Може Васовић све идеално да замисли, али реализација зависи од актера на терену.

И због тога треба рећи: Партизан у овом тренутку нема екипу шампионског домета! Још увек у његовим редовима има играча осредње вредности, појединаца који нису овладали свим елементима фудбалске технике, а о тактици, стратегији игре да и не говорило. Са таквим играчима не досеже се далеко. Можда ће неком пријатељу Партизана ови редови одзвањати песимизмом, међутим, наша је жеља да сви пријатељи „црно-белих“ већ на старту у наставку првенства буду скромнији у захтевима како би радост након постигнутог била већа.

У овом тренутку реализам нам је преко потребан!