Пријатељи симпатичних Партизанових „двометраша“ који су их недељама забављали великом црвеном лоптом између два коша у досадашњем току првенства државе у кошарци, нису морали као некад да се обеспокојавају због пораза својих љубимаца, али ни претерано да радују након њихових победа. На посебна страховања или усхићења, такође не треба рачунати ни у преосталим сусретима садањег првенства.

Титула првака државе још није доступна екипи коју предводе искусни Ранко Жеравица, Радован Радовић и Драгољуб Чоловић. Треба рећи да је још присутно и прошлогодишње нагло посртање и криза због испадања из Прве лиге. Екипа тек сад стиче самопоуздање и искуство потребно у борби за титулу.

Снага дугорочне стратегије

Ни садашња стратегија управе и стручног руководства КК Партизан није срачуната на то да се засени спортска јавност победама над реномираним противницима и да се тиме освоји неко од три прва места у текућем првенству државе.

Можда су најбоље објашњење и оправдање за такву стратегију још увек неуједначена игра Партизана и померање њене могућности од врло скромних до врло високих граница током такмичења и запањујуће неочекивани обрти у неким сусретима. Час убедљива победа над врло снажним противником као што је загребачка Локомотива, а већ следеће недеље долази пораз од знатно слабије момчади. Све то указује на високе могућности, али и на недозрелост екипе за такве подвиге.

Најнепосреднији помагач Ранка Жеравице у припремању, сада свакако већ препорођене Партизанове кошаркашке екипе, Бата Радовић, када смо му се обратили да образложи ту цик-цак такмичарску линију тима учинио је то сасвим рељефно:

„Не заносимо се победама над великим екипама“, каже Радовић „и чувамо се да не ‘сагоримо’ пре времена у претераној жељи за брзом афирмацијом по сваку цену. Јер, за тако нешто, заиста још нисмо способни а бољи дани ће доћи кад се постигне потпуна стабилност тима“.

Истина, Радовић каже и то да екипа већ сада више није она донедавно слабашна, немобилна играчка целина коју је могао да крши, малтене, сваки противник. Игри је дат посве модеран тон којег карактеришу истрајност, снага и брзина.

То значи да је одзвонило и позиционој и тромој игри у кошарци макар што се Партизана тиче.

О томе Радовић износи своје мишљење:

„Увођење борбеније и живље кошаркашке игре готово више нико не потцењује. Млади воле да гледају баш такве сусрете и због тога радо посећују наше утакмице. Иако таква наша интерпретација кошарке понекад не даје резултата који користе клубу, будућност ће показати да је наша оријентација исправна“.

Поверење у младост

Али, док многе кошаркашке екипе у земљи такву игру могу да уводе тек „на мала врата“, због досадашње тактике засноване на потенцијалу старијих играча, Партизан — се најмлађом екипом у лиги — нема таквих проблема.

„То је наша шанса“, тврди тренер Радовић, „да у најскоријој будућности, можда већ у наредном првенству — сигурно заиграмо и с већим амбицијама за прво место“.

Ни Радовић ни остали из стручног руководства нису сасвим задовољни досадашњим остваривањем планиране концепције за изградњу моћног кошаркашког тима, способног да буде у врху наше кошарке.

„Понекад, ако ток игре крене нежељеним правцем због лошег суђења или наступа кризе у екипи“, вели Радовић, „затаји права мотивација играча да овладају таквом ситуацијом. А екипа још нема такав квалитет појединаца који могу насталу депресију некако да преокрену у своју корист. Догоди се, на пример, да играчи ни упола не примене оно што су на тренингу сасвим лако изводили. Зар то није најбољи доказ да екипа тек стаса и да јој је искуство, ипак, на танкој нити?…

Свој однос према наставку првенства тренери Партизана ће свакако умети да прилагоде конкретном развоју догађаја па Радовић гласно размишља:

„Иако би нам објективно припадало пето место, горимо од жеље да узмемо бодове овогодишњем прваку државе. Биће то сигурно. С том нашом жељом треба да рачунају Југопластика или Црвена звезда. Зато и нека не своде рачуне пре него што се с нама огледају!“

А ако се то и обистини, Партизанови кошаркаши тиме истичу своју кандидатуру за освајање шампионске титуле у идућој години. Наравно, остаје још да се види хоће ли се екипа и играчи Партизана за такву могућност и побринути.