Партизан виђен оптиком свога капитена: Ово пролеће је припрема за шампионски јуриш у новој сезони

Можда је још рано говорити о ренесанси Партизана, али је сасвим извесно, да је наш садашњи тим, екипа у једном новом издању. Томе у прилог говоре наши последњи резултати са стопроцентним успехом.

Овог пута није ми циљ да говорим шта је то шта је наш тим покренуло из једногодишње успаваности. Намера ми је да нешто кажем о нашим наредним сусретима у којима са морамо непрестано доказивати и потврђивати новим победама. Тих утакмица биће нешто више на нашем стадиону него у гостима, а како доћи до победа и бодова — то је оно што желим да на један овакав начин, мало поближе проанализирам. Можда бих ово могао назвати: гласним размишљањем.

Када је реч о утакмицама у гостима, ту смо се показали као веома зрела екипа, једном речју тим који је у стању да успешно чува свој гол као и да веома мудро разбија начин игре и амбиције противника а затим на моменте постајемо врло агресивни и опасни по гол. Можда нисмо ефикасни колико бисмо то желели и колико шанси стварамо, али то је и разумљиво. Ми смо у овом моменту са једном новом концепцијом, сасвим различитом од свих претходних, годинама увежбаваним. Оваква игра донела нам је, да још једном са задовољством поновим, у два гостовања пун погодак.

Али нас сада очекују властити терен и наша публика жељна победа, добрих игара и наравно — голова. Да апсурд буде већи: ми се интимно прибојавамо онога, што се у спорту тако жељно очекује и сматра за велику предност — домаћег терена.

Тешко је отети се утиску једне резултатски веома неуспеле године. То у себи носи сваки играч, који је био актер прошлогодишњег дебакла. Тај комплекс је присутан и код наших симпатизера, а ми га морамо по сваку цену разбити. И убеђен сам да ћемо успети. Сигуран сам са разлога, што нас то подстиче жеља да докажемо да смо спремни за подвиге; да смо у стању да потврдимо своју фудбалску вредност у коју су неки почели да сумњају. Убеђен сам и зато што је наш тим готово исти као када смо тако убедљиво водили првенствену трку у јесењем делу 1970. године.

За мене је интимно ово наставак, тог посла, тада започетог. Истина сада почињемо са далеко скромнијом залихом бодова и за Партизан веома скромних позиција. Ипак ми ћемо бити кочница за многе клубове у овом делу првенства. Партизан је у стању да многима, а нарочито водећим тимовима помрси рачуне.

Да се вратим играма које нам предстоје пред вашом публиком. Као прво, свесни смо да ће, са малим изузецима, против нас готово сви применити строго одбрамбену тактику. То је оно што нашу пажњу у овом тренутку окупира и на чему стално вежбамо. Нама је веома важно да побеђујемо, али нам је још важније да нашим навијачима пружимо представе са што више голова.

Јер колико год то чудно звучало бодови на домаћем терену су дражи и важнији. Јер их освајамо пред нашим (и уз њихову помоћ) бројним и верним симпатизерима. Ту се заједнички радујемо и те победе узајамно препричавамо.

Зато и у име тога играћемо један максимално офанзиван фудбал, без и труни калкулација: играћемо да дајемо голове и они ће бити наша преокупација.

Свесни смо да то неће бити лако и да ће изискивати много труда и залагања. Тим пре, а то морам још једном поновити, што ми у овом тренутку играмо нешто ново и спремамо се да наше дугогодишње амбиције већ једном крунишемо шампионском титулом.

У овом пролећном првенству пред нама стоји један крупан и сложен задатак: морамо се што је могућно више приближити врху! А успемо ли у томе онда је сигурно да смо направили добар, хомоген и квалитетан тим, који ће бити способан да следећу такмичарску годину започне, а што је још важније, заврши у шампионском стилу.