Некадашњи ас Партизана разболео се од жутице и шест месеци Анже не може да рачуна на њега

Недавно се у просторијама Партизана појавио Милан — „Гица“ Дамјановић један од играча из „златне“ генерације „црно-белих“. Дошао је неочекивано. Разлог: разболео се од инфективне жутице и после месец дана лечења у француској болници дошао је на четири недеље у Београд.

Свакодневно је на стадиону ЈНА. Тако смо дознали да је „Гица“ ових дана добио сина (рођен је у Београду!), па је и славље протекло у знаку његове апстиненције од алкохола и наше принуде због примљене вакцине. Пили смо кока-колу. Па, ипак, расположење је било крајње ведро.

Дознали смо да су Дамјановић и Владица Ковачевић у истом клубу — Анжеу. Они су уз голмана и још једног играча из средњег реда квартет који чини ослонац овог прволигашког тима из Бретање. Галић је у Ремсу а Мане Бајић игра за Лил. Љуба Михајловић је незаменљив „брисач“ у Лиону и ових дана је продужио уговор за још две године (добио је 40 хиљада долара).

Сви некадашњи играчи Партизана уживају велики углед у својим новим срединама. Они су то постигли играчком вештином али и људском вредношћу, па је у Француској већ велики гарант ако играч долази из Партизана.

Владица и ја се виђамо са нашим старим друговима из Југославије углавном када се наши тимови међусобно састају, — објашњава Дамјановић. — Рецимо, Галић нам је пред сам крај утакмице, као „везни играч“ (то сад игра) дао гол улетевши као вихор у наш шеснаестерац.

Скоблар нам је дао два гола у Марсеју (победили су нас са 3:0!) и још увек је један од најбољих навалних играча Европе. Југославија данас нема таквог нападача као што је Јосип Скоблар.

Последњих недеља новине су пуне хвале за Бору Милутиновића, који игра „младалачким полетом и зрелошћу искусног фудбалера“.

Иначе, Дамјановић нам је испричао како сваке недеље увече седе поред радио апарата и ишчекују резултата Партизанове утакмице, јер су и на тој удаљености од 2 хиљаде километара остали присно везани за свој матични клуб.