Друже уредниче,

Молим вас да ми опростите што се мешам у проблеме клуба, вашег посла, односно у писање друга Блечића. Мени се чини да новинар Блечић одлично познаје фудбалере „црно-белих“ али не зна тегобе нас навијача који смо привржени Партизану.

Ми сви знамо да је Васовић био звезда Партизана. Али, мене и данас мучи зашто је Васке отишао у иностранство. Да ли зато да би постао бизнисмен или фудбалски учитељ? Он се хвали како Партизан за једну пријатељску утакмицу већ добија два милиона старих динара, а не мисли на десетине и стотине хиљада навијача широм Југославије који желе да виде своје љубимце у неком оближњем граду, јер не живимо сви у Београду.

Друг Блечић каже да је Васовић био играч „лављег срца“. Не оспоравам то и волим га и данас, али не треба заборавити да и Ћуре, Паун, Ђорђић, Катић, Радак, Кнежевић и остали имају лавље срце. Не треба их потцењивати, јер и они носе на дресу грб Партизана и то с великим поносом.

Не љутим са на Блечића, јер ценим његово перо али ми смета што је толико пристрасан када је Васке у питању. Јер, Велибора Васовића нико не мрзи и сви му желимо пуно успеха. Међутим, мене је страх оног најгорег: да се његова хвала не претвори у катастрофу. Зато сачекајмо прво резултате, па онда ударимо сложно у похвале, али увек са мером да се не догоди да нам опет неки „ловац“ из иностранства одведе Васкета.

Другарски поздрав играчима Партизана навијача из Кључа.

— Петар Зечевић, Кључ