После 400 утакмица у дресу Партизана: Није у питању немарност, нити сујеверје, већ се чека велики меч с Динамом да би слављеник добио признања клуба и бројне публике
Када би ме неко упитао да ли је Ћурковић бољи голман или дивнији човек дуго бих се размишљао пре него што бих дао одговор и убеђен сам да бих у сваком случају погрешио Јер: за мене је Ћуре први југословенски голман, најсигурнији и тактички најспремнији чувар не само гола, већ и свог казненог простора. Он је изградио такав начин одбране своје „провидне кућице“ да то може да буде узор у методици обуке вратара у светској стручној литератури и не само нашој.
Таквом начину игре претеча је био Срђан Мркушић. Касније су то подржали Грошић и Лав Јашин а Енглез Бенкс и Ћурковић су то још више усавршили.
Иван Ћурковић се сад налази управо у годинама када почиње права каријера голмана. Гибак је као ваздух и реагује збуњујућом хитрином. Влада нервима и у себи сједињује две супротности: опуштен је као капља воде а испод те коре мира у његовим жилама тече врела голманска крв, она ватра без које нема расног голмана.
Југославија данас нема голмана који је тако тачан у предвиђањима и невероватно оштроуман у интервенцијама. Кад он игра фудбал постаје тако једноставна и лака игра што је само доказ да је у питању велики мајстор свога посла.
Па ипак, Вујадин Бошков мимоилази првог голмана Југославије и Ћурковић неће бранити против репрезентације СССР.
Међутим. постоји нешто што пријатеље Партизана више брине него то што селектор мимоилази Ћурковића. То је његов предстојећи одлазак у иностранство. Јер, према владајућим прописима клуб није у могућности да Ћурковића адекватно награди, па ће он бити принуђен да своју егзистенцију професионалног играча обезбеди у некој земљи западне Европе. Шта ће то значити за Партизан није потребно истицати. Међутим, његов растанак има и шири значај: одлази најбољи узор за све голмане пионирских и јуниорских екипа! А узори су у фудбалу велика ствар.
Недавно је Ћурковић одиграо 400-ти меч у дресу Партизана. То је за спољни свет прошло посве незапажено. Међутим, људи у клубу то нису заборавили. Истина, било је и таквих који су тврдили да се свако славље такве врсте завршавало поразима, па је било предлога да се то остави за неку пријатељску утакмицу. Али, то је одбачено и Ћурковић ће већ у сусрету са Динамом примати честитања и тако прославити значајни јубилеј.
Ћурковић је дошао у Партизан 1964. године. Имао је пред собом Милутина Шошкића, славно голманско име и још тежу препреку: да мења начин игре, јер је дошао у велики клуб који није оријентисан на одбрану, већ на напад а то тражи другачије реаговање.
И тек у Партизану, под светлошћу велике сцене, Ћурковић израста у голмана европске вредности.
Његова предстојећа прослава испуниће нас радошћу али и тугом при помисли на растанак. Истина, биће ту присутна и она трун наде: да ће Ћуре можда остати.
Честитајући му овај јубилеј желели бисмо да честица наде прерасте у велику стварност.