Даровити голгетер није довољно самодисциплинован, па се неочекивано нашао на клупи за резервне играче

У последњем тренутку Васовић је одлучио да Живаљевићу пружи шансу у сусрету са Звездом. Млади нападач није био нарочито убедљив и резерва према њему је и даље присутна.

Миодраг Живаљевић је на неким утакмицама најавио своја права да постане стандардни првотимац Партизана. Васовић га је врло свесрдно прихватио, пружио му шансу, бодрио га и морално подржавао у тренуцима кризе. Једноставно: веровао је у њега!

Међутим, Живаљевић својим играма овог пролећа никако није оправдао поверење свога „техника“. Био је неборбен, опуштен, самозадовољан и толико мало ангажован да је директно нервирао све навијаче. Наравно, изгубио је место у тиму и сад се бори да га поврати.

На утакмици с Хајдуком Васовић му је опет пружио могућност да се докаже. И, гле чуда, Живаљевић је био врло разигран, борбен, брз и необично расположен за шут. Долазио је у шансу, на моменте сарађивао (али повремено је био и солиста) са својим друговима а у једном тренутку је реаговао велико-играчки: када је силовито шутирао једну лопту која је у пуном спринту долазила преко његове главе. То би био диван гол. Вукчевић је већ био побеђен. Међутим, лопта се окомито спустила преко пречке уз уздах свих присутних, јер смо се сви осећали покрадени за један доживљај, за гол који бисмо сигурно запамтили.

Живаљевић је својим неспортским односом према игри неприродно зауставио свој пут успона. Надајмо се да ће тај интермецо бити кратак и да ће хировити младић ускоро повратити своје место у екипи.

Била би велика штета да један несумњиви таленат остане недоречен.