Двадесет двојица виђени из птичије перспективе новинарске ложе

Сигурно да су представе о игри, о учинку фудбалера различите — оне са клупе крај игралишта, и оне из птичије перспективе новинарске ложе.

Излажући се ризику критике оних који су били до танчина упознати са задацима које су тренери пред фудбалере ставили — игра фудбалера Црвене звезде и Партизана из објективног угла новинарске ложе изгледа овако:

Ћурковић 8, Радаковић 8, Пауновић 7, Антић 6, Пејовић 7, Будишић 7, Живаљевић 6, Грубјешић 6, Катић 9, Вукотић 8, Бјековић 7.

Дујковић 7, Кривокућа 6, Богићевић 6, Антонијевић 6, Дојчиновски 7, Павловић 7, Новковић 6, Караси 6, Сушић 5, Аћимовић 6, Џајић 7.

Ћурковић је био изузетно поуздан, да није било оног Џајићевог гола, после мајсторски изведеног слободног ударца, оцењен би био одличном оценом. Овако, присутна је дилема да ли је могао да одбрани, или не. А гол је то, који је из Партизановог „џепа“ однео бод.

Радаковић је поновио своју игру када му је противник Џајић. Изгледа да је Радаковић једино када се против Џајића нађе, прави бек, са манирима и обавезама, одговорношћу бека.

Пауновић солидан, борбен, озбиљан…

Антић је много желео, играо амбициозно, али није много учинио.

Пејовић и Будишић играли су своју игру, обавили су велики посао, издржали су на својим плећима низ налета „из ваздуха“.

Живаљевић није дошао у позицију да атакује својим убојитим шутем, осим онда када је „принудно“ Богићевића да погоди сопствену мрежу.

Грубјешић је доста „радио“ средином терена, много претрчао, али недостајала му је завршница у акцијама.

Катић је искључио из игре Аћимовића — играо је да то учини — и одлично обавио задатак.

Да је Вукотић искористио своје две шансе, заслужио би чисту „десетку“. Држао је све конце у својим играма, магично је владао лоптом и противницима, који су га заустављали само онда када би га фаулирали.

Бјековић је био у шпицу напада, често усамљен, издржао је у тешкој улози не предајући се, до краја.

Дујковић није крив за примљен гол.

Кривокућа и Богићевић нису испунили задатке у нападу.

Антонијевић блед, малокрван. Дојчиновски и Павловић оштри и поуздани.

Новковић, Караси и Сушић на граници просечности.

Аћимовић одлично чуван.

Џајић као Џајић, посебно чуван, ипак искористио своју шансу.