Кроки једног аса
Сама чињеница да Звонко Михајловски није изабран међу најбоље кандидате за национални тим, који је ове године бранио боје наше земље на светском првенству, зачудила је многе љубитеље хокеја. Разлог за то је, вероватно, подмлађивање репрезентације као и испадање „црно-белих“ из друштва најбољих. Познато је да се Партизан прошле године такмичио у 2. лиги, где Звонко није имао могућности да се искаже и тако обезбеди себи место, које му припада. Међутим, не можемо се помирити са политиком да се репрезентација на овакав начин подмлађује. С пуним правом се можемо упитати: зар је играч са двадесет и шест година стар?
Звонко је био погођен изостављањем из државног тима, али је зато максимално искористио време (које би провео на шампионату) да дипломира на Економском факултету. Тако се још један Партизанов спортиста придружио оној великој плејади шампиона, који су поред многих рекорда и златних медаља, „освајали“ и титуле инжењера, лекара, правника… Пошло му је за руком да постане врхунски спортиста, да усклади тренинг, такмичење и учење, а да ипак на другој страни не пропусти ништа од онога што младост пружа.
На правом месту
За све љубитеље спорта, који су Звонка познавали и као талентованог фудбалера и као хокејаша, остаће вечита дилема, да ли је погрешио што се определио за овај други спорт.
А, он, ниједног тренутка није зажалио што је оставио копачке и што се сав посветио леденој плочи и паку. Свим срцем заволео је овај динамични спорт, због лепе комбинаторике и могућности да сваки играч, па и одбрамбени, постигне погодак; Заволео је ову игру и због тога, што мораш бити прави вештак па истовремено, у пуној брзини, владати клизаљкама, палицом и паком.
За ових годину дана док није играо у репрезентацији посветио се сав Партизану. За клуб је играо још већим жаром, него раније, јер је жарко желео да „црно-бели“ постану чланови прве лиге. То се и догодило. Тим се стабилизовао у сваком погледу. Живот и рад у клубу кренули су новим током.
Још једна жеља
Задовољан је новом управом и људима, који су дошли да помогну Партизану у најтежим тренуцима по њега. Не крије радост што су на добром путу да реше питање хокеј клуба Партизан. Нови председник Јова Десница, увидео је да је једино и право решење у сопственом игралишту. Он би разрешио многе проблеме, који муче овај колектив. Не би се каснило са припремама по неколико месеци, а за младе играче, од јутра до мрака ледена плоча би била слободна. Рад би био систематски и он би свакако давао одређен квалитет играча.
Данас, када зна да ће Партизан давнашњу жељу — имати сопствено клизалиште — у наредној години и остварити, мирне душе може да оде у војску и да не брине хоће ли клуб остати у друштву најбољих. Жеље и амбиције, што се тиче хокеја, одлажу се само за годину дана. А, онда, поново ће се вратити леденој плочи. Играће док год буде могао, када ће своје богато искуство покушати да пренесе на млађе генерације.
У приватном животу Звонка можете видети увек у друштву пријатеља, у ресторану или, пак, диско клубу „Акваријус“. Можда ћете се зачудити, ако га видите на балетској представи у Народном позоришту. Али, немојте да вас то збуњује, јер његова девојка је Иванка Лукатели, врло талентована балерина и солисткиња у Лабудовом језеру, Жизели и другим представама.
И на крају, слободно се може рећи, да је Звонко радо виђен и омиљен у свом клубу, а да је његова одлука да се посвети тренерском позиву са великим задовољством поздрављена.
Лична карта
Звонко Михајловски, хокејаш Партизана, рођен је 29. 10. 1945. године у Штипу.
Хокеј је почео да игра у јуниорском тиму Партизана 1959. године, да би већ идуће године постао првотимац.
За државни тим наступа 1965. године и до сада је плави дрес облачио 75 пута.
Пре хокеја играо је фудбал у Партизану, у времену од 1958. до 1963. године. Неожењен.
Овог месеца дипломирао на Економског факултету са оценом 9.
За градску репрезентацију наступио је 30, а за републичку 35 пута.