Једном приликом доајен југословенског бокса, покојни Тома Станисављевић „Пророк“, рекао је: „Бокс је као сифилис. Разлика је једино што се од сифилиса може излечити а од бокса никад“.

Вирус бокса је неуништив и због таквих момака као што је Јован Николић. У његовим песницама налази се динамит. Сваки окршај овог делије, било да да реши у своју корист или изгуби, изазива усхићење свих присутних. За његову одважност бриде дланови и противничких навијача.

Дебитовао је у првом тиму Партизана прошле године против Радничког из Приштине. Нисмо имали представника полутешке категорије и силом прилика морали смо да укажемо поверење Јовану Николићу, који је у дворани за тренинг скренуо пажњу на себе упорношћу и послушношћу.

Са тадашњим тренером Шовљанским провео сам неколико бесаних ноћи. Страховали смо како ће проћи овај полетарац, јер морао је на силу да се за пар дана угоји преко три килограма. Договорили смо се да бацимо пешкир чим гонг означи почетак борбе.

„Ко је тај Красничи? Зашто не бих могао да га савладам? Немојте само случајно да ми предате борбу. Изнеће ме са ринга на носилима или као победника“, причао је Николић после званичног мерења, уочи кога је попио три литре течности да би донео потребну тежину.

И стварно навијачи су га чим је саопштена одлука судија понели на раменима. Странице спортских листова освануле су са насловима: „Кад дебитант бије“, „Јован Николић одушевио“.

на боксерском небу засјала је нова звезда!

„Био ми је то најдражи успех. Први пут сам се нашао у екипи са Белићем, Лакчевићем, Станојевићем, Вранићем и осталим познатим боксерима. Први пут сам наступао пред толико људи: Први пут у својој каријери био сам изразити аутсајдер. Памтићу зато ту победу против Красничија док сам жив. Тај успех ми је чак дражи од тријумфа против румунског репрезентативца ветерана Текучануа, кога сам савладао на последњем ‘Оскару’“, прича Николић.

Слично је било и недавно у Суботици.

„Погрешили сте у састављању екипе. Овај Николић неће издржати ни рунду против нашег Јовановића“, ликовали су домаћини.

Реч им је, међутим, застала у грлу. Јован Николић прописно је издеветао једну од најубојитијих песница Спартака. Његово јунаштво је најзаслужније што смо се са овог путовања вратили озарених лица са драгоценим бодом.

Овај двадесетогодишњак почео је да учи прва слова песничења код бившег шампиона Косте Лековића, који га успешно води до данашњих дана. После само два месеца вежбања, пре две године, постао је јуниорски шампион Београда и Југославије. У сениорској конкуренцији изборио се за титулу првака главног града.

„Случајно сам постао боксер. Дошао сам у дворану за тренинг да научим баратање песницама, злу не требало. Али, хоби је постао моја највећа љубав. Сада се ни за шта на свету не бих одрекао рукавица“, вели Николић.

Због школе, са жаљењем је морао да одбије позив селектора за изборну ревију на којој се одређује наш национални тим за првенство Европе (до 21. године). У најранијој младости није волео ђачку клупу и сада покушава то да надокнади у Центру за оспособљавање кадрова. Верујемо да ће успешно окончати „битку“ и са првим разредом за квалификоване телевизијске механичаре.

За 24 месеца друговања с рингом — сасвим довољно.