КРОЗ НАШУ ЛУПУ

Први зрачак сумње у Дисциплински суд Удружења клубова прве савезне лиге пао је са одлуком о кажњавању Николе Будишића због тога што је, наводно, повредио Вахидина Мусемића на утакмици Сарајево — Партизан (0:1).

Та утакмица је већ заборављена. Међутим, повреда Мусемића није. Дисциплински суд је саслушао све оне који су могли да расветле ту „мистерију“: играче (Мусемића и Будишића), судију Стрмечког, његове помоћнике и делегата утакмице Ислана Ајановића.

И шта бива? Баш као у чувеном јапанском филму Рашомон: свако од присутних имао је своју верзију догађаја! Ни једна од изјава није ни приближно а камоли идентична. Пођимо редом. Мусемић је категоричан: тврди да га је Будишић ударио песницом, а то нико живи на стадиону није видео. Будишић, пак, не пориче могућност да је нехотице повредио центарфора Сарајева у неком скоку, у борби за лопту али никако песницом и без лопте. Судија и његови помоћници нису „ништа видели“. Делегат је најконтраверзнија личност: прво ништа није унео у записник. Затим је, кад су форуми тражили његово мишљење о спорном догађају, рекао да је „видео како је Пејовић ударио Мусемића“. Убрзо се показало да делегат има врло опору машту, јер су сами играчи одбацили такву могућност. Касније се тај фудбалски радних правдао како се „бројеви на црно белим дресовима добро не виде“, па је могућно „да је Будишића заменио са Пејовићем“. О томе колико њих двојица нису слични излишно је говорити. Тек, делегат је касније прихватио Мусемићеву тврдњу и изјавио да је видео Будишићеву руку подигнуту према Мусемићевом лицу. Само то. Дело, крајњи циљ те и тако уперене руке, поменути није видео. Вероватно је неки малокрван мекушац, па не може да гледа такве сцене и окренуо је главу.

Интересантно је да су Мато Дошен (врло уважени фудбалски радник) и чланови његовог суда били далеко од оног да је „боље хиљаду кривих ослободити, него једног невиног осудити“. Јер: јасно је да Будишићева кривица није доказана. Истина, Мусемић је повређен. Он је најтеже прошао. Међутим, то је ризик посла којим се бави. Уосталом, то није први пут да је тај делија настрадао. Али, није исто да ли је он сломио нос у борби за лопту или је „намерно ударен када се игра одвијала на другој страни терена“. Да је ово друго истина, онда би Партизанов играч заслужио много тежу казну од изречене. Овако испада да је кажњен без доказане кривице, чак и без индиција. Једноставно: само зато што је Мусемић повређен. Споне између озледе и кривца врло су слабе, нејасне, мутне… Оне немају снагу „доказног материјала“.

Будишић је кажњен, Партизан оштећен. Не и први пут. Међутим, од свега тога најважније је да су због ове и овакве казне и остали клубови заустављени у свом настојању да према Дисциплинском суду гаје највећа очекивања.