Друже уредниче

Са великим незадовољством сам читао рубрику у последњем броју нашег листа од 9. маја, а која гласи — „Цигани, Цигани“…

Интересује ме да ли је аутор овог дела достојан нас навијача, да ли треба он да нас тера са стадиона и да нама „црно-белим“ навијачима који смо дошли из Сарајева, Добоја, Приједора и других места, спречи љубав према „црно-белој“ боји. Ако смо са великом жељом дошли на јубиларни дерби, платили путне трошкове и улазнице, имали смо и због чега скандирати такве речи. Не желим, а мислим да говорим у име већине симпатизера Партизана ћутати на ове речи, јер зашто нико није приговорио северној страни где су биле „црвено-беле“ заставе и одакле се чуло „гробари, гробари“…

Ако је привржен нашим љубимцима зашто изазива такву полемику која се може претворити у скандал. Ради примера наводим Будишићев случај у Сарајеву, а све то због таквих новинара. Не срамотим се тога, јер сам и ја један од учесника јужне стране где су се вијориле „црно-беле“ заставе, јер нам је наша моторна снага и наш идол онеспособљен за даље такмичење.

Упитаћу још једном аутора тог текста, ако ми нисмо потребни нашим спортистима који носе Партизанов дрес за што нас онда зову на стадионе да им помогнемо, да виде колико их волимо? Да су само и они привржени нама, колико ми њима данас би Партизан био на првом или другом месту, а не би се сигурно борио за средину табеле.

— Урош Ђорић, Сарајево