Велибор Васовић оцењује пролећни део првенства: … У новом првенству борићемо се за оба трофеја — првенство и куп — а један ћемо сигурно освојити!

После две полусезоне на кормилу Партизана можемо слободно рећи да је Велибор Васовић оправдао поверење. И више од тога: он је велемајсторски искористио своју шансу! Као нико пре њега све је шчепао у своје руке. Власт није желео да дели. Хтео је само да одлучује, спреман је да једини одговара. Имао је своју концепцију и остао је доследан у настојању да се она оствари. Зна шта хоће и уме да изабере путеве који воде до циља.

Могао је Партизан и да резултатски не буде тако успешан, па да све ово што је горе констатовано добије исту оцену. Јер: Васовић је изменио атмосферу клуба. Вешто је успео да успостави нове односе, да заведе ред, задобије поверење играча и руководства клуба и да се наметне на начин који искључује све дилеме.

Васке је у клубу судија и џелат! Али то може само човек који ничим није оптерећен и који је несхватљиво објективан.

Васке — џиновска сила „црно-белих“

Васовић је одушевио све људе који су блиски Партизану и имају макар делић увида у његов свакодневни рад. Али, и сам је одушевљен. Више играчима него сарадницима, посебно неким људима из управе чија су схватања још увек конзервативна.

„Сматрам да смо овог пролећа учинили много за рехабилитацију Партизана“, објашњава Васовић. „Пре свега повратили смо поверење наших навијача. Мислили смо више на њих него на сам резултат. То је било велико психичко оптерећење за играче али и искуство више. Ми морамо играти, задовољити навијаче, створити екипу и, изнад свега, имати игру, свој стил. Јер, шта нам вреди да освајамо неколико првенстава као Црвена звезда а да немамо игру и да останемо немоћни пред фудбалском Европом, односно да у Купу шампиона Европе будемо аутсајдери“.

Велибор Васовић је постао истински фудбалски вођ. Његова реч се у Партизану данас више слуша него и самог Миљанића у Црвеној звезди. То је џиновска снага „црно-белих“. Он је бројним појединостима у свом раду доказао да има широке хоризонте, да уме да створи атмосферу страсти и одговорности пред сваку утакмицу; знао је да постане присан са играчима а да при томе сачува растојање и свој ауторитет.

Игра екипе а не звезда

Сад када бацимо поглед уназад, када се присетимо како је био мучан онај тренутак када је Васовић преузимао дужност а Партизан заузимао петнаесту позицију на табели, па констатујемо како је велика залиха бодова пред нама онда је јасно да је Васке, већ на старту, успео у свом настојању да од Партизана створи тим значајне вредности.

„Моја оријентација је била јасна: желим тим у коме ће играти једанаест играча а не екипу чији ће резултати зависити од расположења две звезде“, објашњава Васовић. „Некад се веровало да Партизан не може без Боре Ђорђевића, Пауновића или било ког другог играча на гласу. Међутим, то су заблуде. Доказали смо да се може без сваког појединца уколико цео тим дејствује као колектив јаке кохезионе снаге. Снага данашњег Партизана је управо у његовој ангажованој игри, у колективном дејствовању, у томе што нико не жели да истакне себе, већ хоће успех тима. Па, ипак, и таква игра доносила је висока признања појединцима. Ћурковић, Ђорђић, Будишић, Радаковић, Бјековић, Пауновић и остали имали су своје звездане тренутке, велике игре и висока признања. Ето, могућно је и при таквој организацији игре да се сваки појединац искаже као вредност.

„Добро је, биће и боље…“

Нови шеф техничког штаба Партизана је један од оних људи који у свом животу имају позив за успехе. Он од када је крочио на фудбалско тле зна само за суперлативе. Ето, и у позиву који доноси хлеб „са хиљаду кора“ почео је са тријумфом.

Међутим, Васовић и кад је обасјан успесима мисли на могућна помрачења. И као тврд и јуначан он се не плаши ни тога.

„Морам да признам да сам само уочи две прве утакмице овог пролећа имао бесане ноћи“, поверава се Васке. „Али када смо освојили бодове у Бања Луци и Крагујевцу знао сам да ће се све добро свршити.“

„Морам да признам да су ме играчи пријатно изненадили“, наставља Васовић. „Ту пре свега мислим на њихову фудбалску интелигенцију и тактичку зрелост. Природно, ја сам желео да организацију игре Ајакса пренесем на Партизан уз разумљива прилагођавања могућностима играча. Међутим, био сам изненађен како су ме брзо схватили и колико су вешто успевали да материјализују ту концепцију на терену. Разуме се, то још није оно што ја желим. Уосталом, ни Ајакс није играо онако како сматрам да је требало да игра. Али, за почетак то је добро. Биће још боље. Уверен сам у том.“

У идућем првенству Партизан ће се борити за два пехара: фудбалског савеза Југославије и Маршала Тита. Један ћемо сигурно освојити. То су наше преокупације и све ћемо томе подредити.

Тако је Васовић сумирао својих првих шест месеци рада и резултата. Треба рећи да је његово лице било ведро док смо водили овај разговор. Уосталом, то је и разумљиво. То је била његова стаза, пут избављења „црно-белих“, који је на крају донео сјајне резултате и много ведрине међу присталицама овог клуба.

Васовић најављује нове могућности тима који води. Човеку који у себи има и срца и памети мора се веровати.