ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Бруно Белин:
- Рођен: 1929. У Загребу
- Играо: Од 1945 до 1962.
- У тиму: Металац и Партизан
- На месту: Бека
- Репрезентативац: 25 пута
Један од највећих фудбалера у досадашњој историји ФК Партизан био је без поговора вишегодишњи десни бек државног тима (иначе ол-раунд играч) Бруно Белин. У наш клуб је дошао из Металца који није био прволигаш (!), а Белин је већ у дресу тог малог загребачког клуба био члан Б репрезентације Југославије! Боља илустрација његовог дара од тога, заиста, није потребна.
Но, упркос великом таленту Бруно Белин је био дуго неоткривен играч, боље речено скривен од велике југословенске фудбалске сцене. Тек доласком у Партизан, под команду сјајног педагога Иљеша Шпица, испољио је све своје могућности. А оне су биле огромне.
По превасходству је био беспрекоран техничар и зато га савременици памте пре свега као мајстора лопте за кога није у игри постојала тајна. У класику ће ући његов начин примања и предаје лопте. Његово штоповање подсећало је пре на пируете балетског играча него ли на фудбалске потезе. Све је код њега у контакту с лоптом било меко, гипко, пастелно. У његовим ногама лопта је била послушна као „дресирана“, личила је на кликер којим се поиграва несташно дете!
Али по схватању игре није био нимало дете, још мање несташко. Напротив, Белин је био један од најозбиљнијих посленика на фудбалском пољу који није никад тежио јефтиним ефектима, нити је покушавао да злоупотреби своје техничко богатство и виртуозитет на рачун учинка целог колектива. У томе је и била његова величина. У игри рационалан до максимума, на тренинзима радан и самодисциплинован могао је да служи за узор данашњим професионалцима.
Још у нечему је био претеча модерног фудбала. У поимању бековске улоге и задатка. Захваљујући изванредним техничко-атлетским својствима, пре свега великој брзини и издржљивости, усуђивао се често на дубоке излете у противничко поље, у које је инфилтрирао муњевито дуж аут-линије, да би одатле идеално центрирао пред гол, а каткада и сам завршио акцију топовским ударцем у мрежу! То је могао у оно доба само ол-раунд фудбалер Белинових квалитета, коме је било сасвим свеједно да ли игра бека, халфа, полутку или крили. Не треба ни наглашавати да је таквим начином игре, уз Бранка Станковића из Црвене звезде, био прототип савременог бека који посвећује исту ако не и већу пажњу нападу него одбрани. Зато није био редак случај да са крилне позиције противнички гол често буде више угрожен од бека Белина него ли од номиналних крила!
Мада изванредно снажан, темељан и чврст, Бруно Белин је био изузетно фер и коректан борац. По томе је остао у дубоком сећању свих савременика. Заједно с Рајком Митићем, Ивицом Хорватом и Савом Антићем улази у ред четири највећа џентлмена која је наш послератни фудбал имао.
У тренутку кад се повукао са зеленог поља желео је сав да се посвети обуци и васпитавању наших најмлађих фудбалера. На велику несрећу нашег фудбала аутомобилска трагедија однела је заувек овог великог мајстора, али не и његову успомену која ће остати вечно у називу наше пионирске школе фудбала „Белин — Лазаревић“!