Последњи звиждук крањског арбитра Пичулина на утакмици Партизан — Котор и на семафору је стајало 11:7 за „црно-беле“. Остварена је деветнаеста победа ватерполиста Влаха Орлића а са њом и шампионска титула — десета у послератним првенствима Југославије.

Ватерполисти су полетели један другом у загрљај, а затим честитали свом учитељу Орлићу и помоћнику Стевановићу. Новом победом у шампионату Партизан је по четврти пут узастопно освојио назив најбољег и тако још једном потврдио како тренутно нема равноправног ривала међу југословенским ватерполо колективима.

Шампионат 1975. донео је нови успех најбољем југословенском колективу. У 22 утакмице првенства ватерполисти „црно-белих“ само су пет бодова препустили противницима. Два пута су били поражени (Загреб и Ријека), а једном су играли нерешено (Котор). У свим осталим мечевима „црно-бели“ су били бољи од противника и победили. Бањица је и ове године остала неосвојива за противнике. Њих једанаест продефиловало је кроз ово велелепно пливалиште и свих једанаест је доживело пораз.

Сезона искушења

Прошлогодишња сезона била је ретко успешних за колектив „црно-белих“. Ватерполисти Партизана су освојили све трофеје у једној сезони. Прво су били освајачи Купа Југославије, затим су тријумфовали на домаћем првенству убедљиво, а сезону успеха крунисали су освајањем Купа шампиона. Какав подвиг! Сигурно да то ретко који клуб у било коме спорту може да оствари.

Сећамо се речи првог човека „црно-беле“ чете Влаха Орлића на свечаној вечери после освајања Купа шампиона у хотелу „Шумадија“.

„Идућа година биће сезона искушења за мој тим“, говорио је тада Влахо Орлић. „Биће то преломна година у којој ће нам бити теже него икад…“

Није овај еминентни стручњак говорио без разлога. Славље се још није честито ни стишало, а „црно-бела“ чета скоро да је била десеткована. Репрезентативци Марковић, Антуновић и Беламарић обукли су сиво маслинасту униформу. Мирко Сандић, доајен екипе и њен капитен, опростио се од ватерпола и отпутовао за Сингапур, где је преузео дужност представника ЈАТ-а.

„Без четворице стандардних првотимаца“, наставља Орлић, „у старту смо били хендикепирани, али предстојао је тежак задатак да са расположивим снагама покушамо да одбранимо трофеје из сезоне 1974.“

Млади ватерполисти, дојучерашњи јуниори Аврамовић, Братуша и Н. Манојловић, тако су силом прилика произведени у стандардне првотимце. Нова снага био је и искусни голман Божидар Новаковић који се вратио из ЈНА.

„Сада је настао мукотрпан посао уигравања овако новог састава у коме поред већ поменутих младића носиоци игре требало је да буду искусни Перишић, репрезентативци Маровић, Рудић, П. Манојловић.“

Почело је у Љубљани

Нова екипа Партизана на првој жестокој провери остваривала је успех. Освојен је Куп Југославије у Љубљани, па је Партизан иако подмлађен показао како ће и ове године играти водећу улогу у нашем ватерполу.

Међутим, први успех није заваравао Влаха Орлића. На другом кораку дошло је највеће искушење. Шампионат Југославије је због учешћа националног тима на првенству света у Калију одржан под специфичним условима. У првом делу екипе које су имале зимске базене морале су да одиграју све утакмице у гостима, како би у касну јесен били домаћини противницима на својим покривеним пливалиштима, или објектима са топлом водом.

„Ту сам се, поштено рећи, први пут замислио“, признаје Орлић. „Јер, скоро без престанка требало је да одиграмо једанаест тешких утакмица у гостима. Било је то велико искушење за нови састав Партизана. Серија је почела у Сплиту, али како су се противници мењали као да је слабила и наша моћ. Ипак успели смо јер у тих једанаест мечева препустили смо ривалима само пет бодова…“

А онда је дошао други део првенства у коме је Партизан примао у госте све ривале.

„То је можда било још теже“, наставља Орлић. „Морали смо без грешке попут аутомата да победимо све ривале како би освојили нови шампионски назив. Победе су се ређале. Некада смо блистали, а понекад играли слабо, али бодови су се гомилали. И коначно ту је био и нови трофеј шампиона Југославије.“

У овом тренутку сигурно да је Партизан постигао изванредан успех. Међутим, у њему се крије и нешто више.

„Афирмацију младих коју смо прижељкивали коначно смо и остварили“, речи су Орлића. „Сада је свима јасно да је нова генерација ватерполиста Партизана већ стасала за највеће подвиге. Тешко је колективни успех правилно поделити. Према томе за нову титулу потпуно подједнако су заслужни сви од играча, па преко функционера до оних које многи сматрају најмање важним у једном оваквом погону.“

Партизан је тренутно већ два трофеја одбранио. Преостаје још Куп шампиона. Какве су ту шансе?

„Биће тешко, али ми смо сада у замаху“, каже Орлић. „Прижељкујемо трофеј и нећемо га лако испустити ако нам се укаже шанса.“