Блиц интервју

У време кад нас Васовић уверава да долази препород „Партизана“ живимо у надањима и стрепњама пред буром која долази. Да ли ће нас Партизан тргнути или ћемо остати ту где смо сада: да животаримо са својим варкама и ситним радостима? Да ли ћемо мишљења наших противника, који нас не сматрају фаворитима у предстојећим окршајима, демантовати — питање је које нам се намеће у овој ситуацији. Боли то строг лава са шампионским ореолима када му неко оспорава вредност, када доводи у сумњу његову величину. Наравно, има ту доста пакосних и неискрених мишљења, јер то је део људских слабости. Али, сваки човек воли да чује мишљење средине о себи.

Па зар смо могли изабрати погоднију личност од тренера нашег „вечитог ривала“ с обзиром да његову реч многи цене и поштују. Он зна наћи одушка својим страстима и одати признања противнику у свим ситуацијама. Али његова мишљења о противнику никад се не могу узети као коначна, јер његова врхунска спортска дипломатија крије суштину. Ипак, у Миљану Миљанићу нашли смо доброг „метеоролога“ за наступајући период.

Миљан је као и увек био спреман и љубазан за разговор, али овога пута само о „Партизану“ без речи о свом тиму.

П. ВЕСНИК: Из штампе се пролетос могло видети да прелазите у „Партизан“. Да ли су за то постојали разлози?

МИЉАНИЋ: Нису постојали услови нити разлози за прелазак.

П. ВЕСНИК: Васовић Вас пуно цени. Какво Ви имате мишљење о њему и да ли је он способан да испуни своја јавно изречена обећања?

МИЉАНИЋ: Његове особине и способности најбоље познаје средина у којој ради.

П. ВЕСНИК: Да ли је „Партизан“ довољно јак да без Ћурковића помрси рачуне осталим кандидатима за првенство и куп и ко је главни фаворит у овим такмичењима?

МИЉАНИЋ: Има више кандидата. Ниједан изразит.

П. ВЕСНИК: Да ли би Шошкић сада могао успешно чувати мрежу „Партизана“?

МИЉАНИЋ: Не знам.

П. ВЕСНИК: По вашем мишљењу Вукотић је најбољи фудбалер „Партизана“ и једина му је мана што не игра у „Звезди“. Кад би могао у „Звезду“ уз замену кога бисте понудили?

МИЉАНИЋ: Вукотића изузетно ценим као клупску, југословенску и европску фудбалску вредност. Замена је засад нереална.

П. ВЕСНИК: Који је по Вашем мишљењу најбољи састав „Партизана“ од његовог оснивања?

МИЉАНИЋ: Због великог броја изванредних играча немогуће је саставити једну екипу.

П. ВЕСНИК: Ко је најбољи фудбалер а ко најбољи тренер „Партизана“ од његовог настанка?

МИЉАНИЋ: Најбољи тренер свих времена за мене је: покојни Иљеш Шпиц. — Играча има безброј: Чик, Бобек, Зебец, Милош, Јусуфи, Васовић, Шошкић, Миладиновић, Валок, Галић, Чебинци.

П. ВЕСНИК: Ко недостаје „Партизану“ да би био првак Европе?

МИЉАНИЋ: Потребно је време.

П. ВЕСНИК: И на крају шта Вам смета у „Партизану“?

МИЉАНИЋ: Ништа.

Испод Миљановог пословичног осмеха крије се загонетна озбиљност и смиреност приликом одговора. Његови одговори и манири, као и цео живот, су програмирани, али, мора се признати, добро. Неће вас код тог човека одушевити то што је још као дечак у 13 години пошао у НОБ то што је одбио силне понуде страних мецена за рад у иностранству, то што говори неколико страних језика, већ његова блискост, непосредност, шарм.

И тако разговарајући с њим сетих се Јесењинових стихова: „Бити насмејан, природан, тих — највећа је уметност на свету“, и помислих као да су за Миљана писани. Једино не знам да ли му оно „природан“ пристаје или не?