Навала одлична…

Почео је нови шампионат а с њим и аспирације бројних навијача Партизана. Већ дуго, сувише дуго (пуних седам година!) „црно-бели“ нису освојили ни један трофеј, који би радошћу испунио срца навијача. Да ли је сад дошао тај тренутак?

Велибор Васовић је прави тип модерног менаџера. Висипрен, динамичан, храбар, отворен, искрен, самосвестан и врло радан. Он са својим сарадницима чини све што је у људској моћи да екипу Партизана дигне до највећих висина. Али, да ли је довољан с ентузијазам стручног штаба, људи који сад треба да исправе ово што годинама није добро рађено, врло је тешко бити категоричан.

„Црно-бели“ су учинили све да у датим околностима што више ојачају своје редове. Доведени су голгетер Ненад Цветковић и даровити Пуљанин Козић. Са неколико играча јуниорског тима склопљен је уговор. Заведени су професионални односи. Оснажен је и стручни штаб ангажовањем Владице Ковачевића, некадашњег мајстора фудбала, који ће моћи да поучи младе играче. Материјалних проблема нема. Све је у најбољем реду. Потребни су још само бодови, па да нам заиграју срца.

Нападачки ред Партизана — Живаљевић, Ђорђевић, Цветковић, Вукотић и Бјековић — је један од најбољих у земљи, ако не и најбољи. То је изузетно квалитетан квинтет. Све су то младићи, вешти, добри техничари, брзи, са наглашено развијеним смислом за игру и импровизацију. То су и надахнути голгетери, одлични шутери и врло лукави стрелци у противничком шеснаестерцу.

Међутим, они још нису уиграни. Живаљевић је још увек играч који не улива поверење. Постоји велики раскорак између његовог потенцијала и оног што он пружа. Умишљен је у мери која кочи његов развој и често га одводи на клупу за резервне играче, па чак и у гледалиште. Такво понашање је већ постало његов манир, па то забрињава. Штета. Да је другачије сигурно би већ био и члан „А“ репрезентације Југославије.

Ђорђић је често у распону између великог играча и дилетанта. Са дистефановских висина сурвава се у поноре малог провинцијског играча и збуњује своју околину. Изгледа да је он играч расположења. Једна врло сложена психологија. Ако је пун финих емоција, онда је незадржив; деси ли се да је случајно устао „на леву ногу“ тада је сигурно да ће бити само бледа сен оног — „правог“ Свемира Ђорђића. Он је све више случај за психолога а мање за стручни штаб.

Ненад Цветковић тек треба да „нађе себе“ у новој средини. Међутим, он већ сад показује да је на најбољем путу да се убрзо стопи са новом средином и да нађе фину копчу са осталим играчима.

Момчило Вукотић припада оном уском кругу најпрефињенијих играча, који у Партизану има дугу традицију од Бобека и Милоша до Владице Ковачевића, па је оправдано што га данас сматрају за највећег фудбалског зналца у Партизану.

Ненад Бјековић тек ове године у правом смислу речи оправдава наша велика очекивања. Игра изванредно. Његово је знање многоструко и неправда ће бити ако га Бошков буде мимоишао ове јесени када наш државни тим буде играо квалификације за светско првенство.

Цео тај квинтет још не дејствује пуним капацитетом, али и без те потребне кохезије они су опасни, уливају респект противнику и буде наде својим симпатизерима.

Међутим, оно што у овом тренутку забрињава — то је питање одбране, односно безбедности нашег гола.

…Одбрана забрињава

Одлазак Ивана Ћурковића оставио је велику празнину у одбрани Партизана. Даровитост Фуртуле и Арсића још не може да се искаже у мери која је неопходно потребна једном тиму са таквим претензијама као што их има Васовићева екипа. Тим младићима недостају утакмице, потребно им је лигашко искуство, јер тренинг не ствара голмане, већ само — утакмице.

Питање голмана је болно „црно-белих“. Без жеље да обесхрабримо те талентоване дечаке морамо констатовати да је потребно време да би се досегао ниво голмана екипе шампионског потенцијала.

Међутим, није само голман оно што мрачи наша чела. Цела одбрана, са репрезентативцем Пауновићем на челу, не делује поуздано. То је утисак из Летње лиге шампиона. Никола Будишић је дуго био повређен, па се то видно осетило. Млади кандидати за места у одбрани Вулић, Голац и Тодоровић — не могу на пречац да се докажу. Потребан је већи број утакмица да би се о њима и њиховој моћи донео одређени суд.

Миша Радаковић, по оцени стручног штаба, још је увек далеко од његове пуне форме. Пауновић такође, а од новајлије Рефика Козића не могу се преко ноћи очекивати чуда.

Ако је судити по неким показатељима могућно је очекивати да ће се Васовић бар за прве утакмице новог првенства одлучити, за бековски пар Катић — Антић. Први је право откровење на том месту и сигурно је да ће то бити изузетно поуздана тачка у одбрани „црно-белих“, јер Илија Катић има све што је потребно једном модерном беку. Антић би такође могао на том месту да пружи много, нарочито када је у питању игра бека у нападу, његова припрема, па и сам завршетак акције. Уколико буде схватио и тактику игре бека онда ће све бити у најбољем реду. Пејовић је, по Васовићевој оцени најбољи играч одбране у овом тренутку. Остаје још нада да ће Пауновић, Будишић и Козић играти према својим могућностима и у сазвучју са планом игре, па да се између квалитета нападачког реда и одбране успостави онда неопходно потребна равнотежа мира.

Када ће се то остварити показаће нам већ напредна кола првенствених утакмица.