Кроки за портрет Рефика Козића: Новајлија у првом тиму „црно-белих“ је у овом тренутку само изванредан потенцијал али још не и одличан играч. — Дивно примљен у новој средини, растерећен свих брига, Козић се сав предао фудбалу, учи и много обећава
У редакцијску собу ушао је један стасит младић, висок лепо развијен, осмехујући се при чему бели, здрави зуби привлаче пажњу. Наступио је смело отворено и нека самосвест као да се ширила око њега.
„Ја сам Козић“, рекао је јасним гласом пружајући руку. „Звали сте ме“.
Сео је у фотељу преко пута мене. Заваљен, онако опуштен после тренинга изгледао је пријатно уморан. Посматрам га. Фино лице, светле очи, пријатан осмех и права младост зраче из њега. Наш разговор тече лако. Као да смо стари знанци. Проверавам га са више страна. Он мирно, без нервозе одговара. Истина, понекад само потврдно или одречно, а кад се нађемо на „његовом терену“ онда речи клизе.
Први утисак, врло снажан младић је сублимна скромност. Ни наговештаја о рађању можда једног фудбалског стара. Радостан је што је дошао у Партизан: Оставио је у Пули родитељски дом, своје најдраже: маму, тату и брата али ни трага од неке носталгије.
„Дивно сам примљен од свих у Партизану“, каже Рефик одушевљено, „од Васовића до Срећка, економа клуба. Станујем код једног младог брачног пара и сад тек живим за фудбал. У Пули сам радио и три пута недељно тренирао. Сад толико пута вежбам у току једног дана. Истина, тај напор ми је у почетку тешко падао али се полако привикавам. Знам да морам много да учим да бих био раван онима са којима играм у тиму. Надам се да ћу успети.“
„Везиста“ али и голгетер
Рефик Козић игра офанзивног халфа или повучену полутку. Тачније, играча у маневру тзв. везисту између линије одбране и напада. Тај велики простор — то је његов прави елеменат. Његово срце је дивна пумпа и он с лакоћом савлађује тај простор. Помаже својој одбрани, подупире нападе, распоређује лопте истуреним нападачима али се и сам увлачи у зону шута и настоји да пошаље лопту на право место.
„У ‘Истри’ сам као играч средине био и — голгетер. Постизао сам голове и главом и ударцима из даљине. У Партизану то још не успевам. Ето, у Малаги сам главни кривац што нисмо славили победу. Имао сам три такве гол-позиције да ме је и сада срамота што их нисам реализовао. Целе ноћи нисам могао да спавам. Трзао сам се и оживљавао ове ситуације када сам био сам пред шпанским голманом. Али, овај, пропуштено се није могло надокнадити. Но, ја се надам да ће ми се срећа осмехнути у новом првенству.“
Први пут у иностранству
За младог Пуљанина Рефика Козића долазак у Партизан значио је много више него што је он то очекивао. То су показали већ први тренуци. Да би дошао у Београд морао је први пут да лети авионом. Месец дана после тога први пут је видео иностранство: био је у Шпанији.
„Мој први сусрет са једном страном земљом, са људима другачијих обичаја и традиције за мене је био посебно интересантан. Онај делић Шпаније што сам видео био је довољан да будем очаран. Ја доста добро говорим италијански и делимично енглески, па сам могао да успостављам конверзацију са тим људима, који су врло срдачни и простодушни.
„Уопште, све је било дивно на мом првом путу у иностранству осим резултата, односно мојих промашаја у мечу са Малагом.“
Дознали смо да Козић никад не подлеже треми. Он воли фудбал и кад је на терену мисли само како ће што више бити у поседу лопте, да што боље упосли саиграче и да, евентуално, и сам постигне гол. Признаје да води рачуна да игра према плану игре, односно да се држи Васовићевих задатака али му то не умањује уживање.
Фасцинантни Вукотић
Новајлија Козић признаје да је неупоредиво теже играти у једном тако великом клубу као што је Партизан, на јаким утакмицама где је и противник спреман, снажан, лукав и опасан.
„Ту се не сме грешити, јер противник то одмах кажњава голом“, јада се нови члан „црно-белих“. „У Пули сам важио за интелигентног конструктора игре. Био сам ‘мозак’ ‘Истре’. Међутим, у Партизану то нисам. Бар не још увек. То није ни лако поред једног Вукотића, чије ме знање и вештина одушевљавају али и депримирају. Он збуњује и нас и противника толико су његово схватање игре и могућности изнад сваке средине. С њим најлакше налазим „копчу“ у игри. Он ме је највише фасцинирао од свих играча до данас.“
Тако говори, процењује и размишља нови првотимац Партизана. Од њега Васовић и његови сарадници много очекују. Добро је што и он заједно са њима зна да је још далеко од оног што треба да буде, па је спреман смерно да учи како би се његов таленат обликовао у праву играчку величину. То је сигурнији пут ка успеху, јер метеори брзо обасјају небо али се исто тако брзо и гасе.
Лична карта
Рефик Козић, пореклом Херцеговац, рођен је 1950. године у Бачком Петровом Селу. Када је имао шест година родитељи се селе у Пулу. У Истри као ученик Козић се предаје чарима лопте и убрзо постаје члан јуниорског тима ФК „Истра“. Још као омладинац повремено је играо за први тим, да би по одслужењу војног рока постао стандардни члан ове друголигашке екипе.
Игра у средњем реду. Халф или полутка. Стручњаци техничког штаба Партизана запазили су га јануара месеца ове године током припрема у Ровињу, пратили његов развој и у овом прелазном року млади Пуљанин постао је члан Партизана.
По занимању је трговачки помоћник. Неожењен.