ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Мирко Сандић:
- Рођен: 1942. године
- Дисциплина: ватерполо
- Игра: од 1957. године
- У клубу: Партизан
- Репрезентативац: 218
- Занимање: службеник
Тридесетогодишњи члан ватерполо екипе Партизана и државне репрезентације Мирко Сандић давно је превазишао оквире националне спортске величине и још пре много година постао је општепризнати ас светског ватерпола. Ретка је данас земља у којој се гаји овај популарни спорт на води где не изговарају с поштовањем његово име, а још ређа она у којој тандем Сандић–Јанковић не сметају најубојитијим дуетом који се у последњој деценији појавио у басену!
Овакав реноме Мирка Сандића не чуди конесере ватерпола у свету, с обзиром да им је добро знано да је овај громадни момак већ 15 година непрекидно стандардни и незаменљиви члан елите четвороструког клупског шампиона Европе „Партизана“ и националне екипе Југославије, освајача златне медаље на последњим олимпијским играма у Мексику (1968. године). Шта више, Сандић није обичан учесник ових догађаја, нужни шраф без кога се не може, већ нешто много више: уз Зорана Јанковића у свим тим блиставим тријумфима био је редовно кључна личност и главни голгетер!
Сандићева спортска звезда засијала је први пут још 1958. године (када је имао само 16 лета!) на утакмица изабраника Грчке и Србије која је играна у Атини. Тада је постигао победоносни гол и тиме је започео своју блиставу међународну каријеру, која се већ деценију и по креће искључиво узлазном линијом. Од тог времена одиграо је — које у клупском које у репрезентативном дресу — безброј утакмица и постигао исто толико ефектних погодака. Голови су његова најужа специјалност и по њима га највише цене. Због тога на свим утакмицама нашег националног првенства противничке одбране поклањају највећу пажњу Сандићу. Иако га често фаулирају и „потапају“, не бирајући средства да га зауставе, Сандић ипак увек проналази начин да затресе мрежу или да идеално послужи своје саиграче.
Прво велико признање Сандић је пожњео у земљи ватерпола — Мађарској. На међународном турниру у Солноку (1963.), на коме је Партизан убедљиво освојио прво место, Сандић је био најбољи појединац и најефикаснији стрелац. Мађари су били одушевљени тврдећи да „таквог нападача никада још нису видели у свом пливалишту“! Још веће комплименте поделили су му у басенима у којима су се одржавале највеће европске ватерполо-представе — сусрети Купа шампиона. Ти мечеви су му одувек били прави „хоби“ и у њима је пружао максимум. Одлика великог играча, да највише даје у највећим сусретима, нарочито је дошла до изражаја у другом Купу европских шампиона у коме је Мирко Сандић на полуфиналу, у Ђенови (против „Барселоне“ и „Про Река“), постигао шест голова и постао први стрелац турнира!
Своју изузетну играчку класу Мирко Сандић захваљује пре свега изванредним атлетским квалитетима, којима надмаша вероватно све асове у досадашњој историји нашег ватерполо-спорта. Висок 202 сантиметра, тежак 110 килограма, уз то сјајан пливач, добар техничар и топовски шутер са свих дистанци, представља прву неман у басену. Када је у пуној форми, пред њиме се све руши и не постоје препреке!
Иако је већ превазишао зенит и закорачио у четврту деценију живота, Сандић ће и на предстојећој олимпијади у Минхену бранити наше државне боје. Шта више додељена му је специјална почаст стегоноше, који ће у свечаном дефилеу, на дан отварања игара, носити југословенску тробојку на челу наше олимпијске екипе!