ГЛАСАМ ЗА ИГРАЧЕ
Како је сјајно звучао један Васкетов резон, недавно, уочи пута у Загреб. „Милић ће бранити“, рекао је, „без обзира на исход сусрета с плавима“.
Мудар потез једног фудбалског „боса“, али ја бих рекао да је то, пре свега, резон бившег играча, великог фудбалера од главе до пете који би, узгред буди речено, и данас могао да подели и неке практичне лекције.
У ситуацији када Партизан нуди Шолету дрес број један, када би купио и дебело платио било ког искуснијег друголигашког голмана, или, једноставно, изашао на терен са десет играча, Велибор доноси одлуку неразумљиву само зихерашима, рачунџијама и фудбалским незналицама који су у фудбалу нашли добро ухлебије, или сјајну забаву за рекреацију мозга, или за завитлавање, да извините на изразу, а каријеру теку и праве на другим, озбиљнијим странама. Они заборављају да је фудбал за некога и те како озбиљна „страна“, па би било боље да се такви фудбалски ентузијасти забављају већ једном на трибинама, с плаћеним улазницама, а не у клупским и другим званичним, или полузваничним кулоарима. То је, додуше, тема за неко друго ћаскање, али, тек да кажем.
Дакле, Васке је хладнокрвно, бар за јавност, повукао одлучујући потез сезоне! Ставио је на гол „трећег“, „левог“ и не знам све како крштеног резервног голмана и решио питање игре у одбрани. Навалним играчима остаје да реше питање своје игре, односно, да дају голове. Не један гол! Или да се покрију преко главе, да раде колико могу и умеју, да се не буне за премије и да чекају смену док се испиле Милићи. Шта мисле „устаљени“ играчи“? Да фудбалера чини име, године, брада, или бркови? Ни говора! Играча чини играчем његова игра! Може он да буде клинац, или маторац, свеједно. Ако уме да игра, нико му ништа не може нема пресамићивања „пред старијима“ у тиму, нема разлике у зарадама, односно има, али у корист оних коју су бољи, а не за оне који су заузели бусије у вишим категоријама.
Милић је против ОФК Београда бранио бравурозно и сигурно. Они напред могли су мирно, без велике бриге и сажаљења према голману, да се до миле воље надају голова. Победили сте, уреду, и то два пута узастопно, али хоћу да кажем како је сада навала на потезу. Васке је многе своје потезе одиграо, па и, овај, смели, храбри и поштени према једном младићу која је у најтежој ситуацији добио своју шансу. И то на какав џентлменски, Васкетов начин: играш, труди се, бранићеш, без обзира на исход једне, две или више утакмица! Браво Васке!
Само да се разумемо: „партизановци“ не траже од Васкета да се и као „технико“ показује и доказује само у одбрани, као док је играо фудбал. Офанзиву хоће публика, а публика је, да не понављамо милионити пут, та за коју се игра и због које постоји фудбал! И у оном другом, „црвено-белом“ табору, то често заборављају.
Па ипак, по свему судећи, а највише по томе како теку ствари у „Партизану“, београдско ривалство ће опет да се препороди у велики, леп, светски фудбалски дуел између дивова са Топчидерског брда.
Хвала на пажњи.