Ватерполисти Партизана апсолутни рекордери

Ватерполисти Партизана четири кола пре краја овогодишњег шампионата Југославије, освојили су титулу првака. Седам пута шампиони Југославије, апсолутни рекордери у ватерполу оправдали су очекивања и наде свих симпатизера црно белих.

Ватерполисти су доневши још једну титулу првака Југославије обогатили велику Партизанову породицу за још један вредан трофеј.

Пут до успеха у овогодишњем првенству изгледа на први поглед веома лак. Ако се погледа првенствена таблица може се видети, да је разлика у бодовима између „црно-белих“ и другопласиране Младости велика и неуобичајена. Загребачки ватерполисти изубили су прво бод у Сплиту од Јадрана, затим су планирано оставили бодове Партизану у Београду, да би у последњем колу првог дела првенства доживели шок. Изгубили су заслужено и убедљиво у Београду од Црвене звезде са 10:6. Овој победи слободно се може рећи да је „кумовао“ Партизан. Наиме, политику коју води наш клуб, да у Београду буду два јака клуба, свесни да ривалство доноси квалитет и интересовање гледалаца. Партизан је прошле године позајмио два играча црвено-белима — Манојловића и Траковића, који су у протеклом првенству били најбољи у Црвеној звезди.

Младост је после пет изгубљених бодова у првом делу шампионата изгубила још четири бода у наставку и то од Југа у Дубровнику и од Приморца У Котору. Са свим последњим неуспесима све наде Младости да угрози Партизан биле су изгубљене.

Има оних који ће покушати да омаловаже успех ватерполиста у овогодишњем шампионату, баш због велике предности у бодовима у односу на другопласираног. Међутим, наш успех није случајан и није дошао, како неки сматрају, стицајем срећних околности. Успех је у првом реду плод мукотрпног рада током целе године, играчи су у просеку проводили у води по четири сата дневно. Радило се без предаха.

Екипа је састављена од искусних и прекаљених играча: Јанковић, Перишић, Тедески и Сандић. Затим, од играча, који се налазе у напону снаге: Марковић, Рудић, Беламарић, Маровић и Антуновић, потпомогнути младим снагама: Софијанић и Стаменић. Екипа је вођена тренером Орлићем, који је први у ватерполу у нас применио савремене методе тренинга. Са оваквим саставом екипе и радом, морало је да дође до жељених резултата.

Варају се они који мисле да данас у спорту може нешто да дође случајно или срећом. Само велики рад и самоодрицање могу да донесу успех.

Ватерполисти „црно-белих“ крчили су пут ка успеху и долазили у искушења у Сплиту, Котору, Дубровнику и Херцег-Новом. Побеђивали су увек када је било потребно, онда када су сви симпатизери Партизана очекивали победу, али нису веровали у њу, ватерполисти их нису изневерили.

Морамо признати да ватерполисти у овогодишњем првенству нису имали бриљантне — високе победе, али су зато пружили стандардну форму, без великих осцилација, што је у лигашком систему такмичења много важније и корисније.

Сетимо се прошле године, изврсне и високе победе над Младости од 10:6 и само три дана касније све наше наде за освајање првог места биле су покопане поразом у Сплиту од Јадрана.

У овогодишњем првенству победе су биле изражене мањом гол-разликом, али је екипа деловала зрелије и сигурније, осећала се снага и сигурност у нашој игри. Права је штета што Младост није издржала трку до краја, тек онда би могли комплетно да сагледамо овогодишњу вредност ватерполиста Партизана.