Ћурковић и Скоблар играју за Дурковићеву породицу

од

у

Леп гест наших бивших репрезентативаца: Ускоро ће доћи до сусрета између репрезентације Марсеља и Сент Етјена и најбољих Југословена у Француској — Чист приход намењен породици покојног Владимира Дурковића

Некадашњи ас Црвене звезде и репрезентације Југославије Владимир Дурковић играо је шест година са великим успехом за Сент Етјен. У том периоду његов клуб је освојио четири шампионске титуле и два пута је био носилац купа. За све те године Дурковић је и као ванредан играч и као диван човек одушевио тамошње стручњаке и публику, па је његова трагедија у Швајцарској примљена у Сент Етјену, па и целој Француској, са болом, очајем и гневом према убици, полицајцу у цивилном оделу.

Иван Ћурковић је по доласку у Сент Етјен био изненађен како се поштује сен убијеног Дурковића и колико се о њему говори са поштовањем и захвалношћу за све оно што је дао за славу и успех овог клуба.

То је дирнуло нашег Ћурковића, па је предложио Скоблару да се у Сент Етјену одигра утакмица између репрезентације та два града и најбољих југословенских играча — некадашњих репрезентативаца, и да се цео приход преда Дурковићевој породици.

„Убеђен сам, а то ми потврђују и сви у клубу да ће стадион бити распродат за тај сусрет, па се може очекивати да ће Дурковићева жена и кћерка добити око 60.000 долара, што на одређен начин за њих значи обезбеђење егзистенције“, објашњава Иван Ћурковић ових дана у Београду, где је провео неколико дана са старим пријатељима и у послу око породице, ко ју води собом у Сент Етјен.

Иначе, Ћурковић је пун одушевљења када прича о новој средини, својим играма и пажњи којом је окружен.

„Када сам тек на седмој утакмици примио први гол играчи су стајали као скамењени“, прича Ћуре. „После су ми се у свлачионици поверили да су тек тада схватили да сам обичан човек, рањиви смртник а не ‘божанство међу стативама’. Тренер ми је стегао руку и насмејан додао: ‘Сад тек видим да си прави голман а не компјутер, јер и ти можеш да примиш гол.’“

Ћурковић је гледао утакмицу против нишког Радничког и био је одушевљен првим полувременом и разочаран игром у наставку.

„Сматрам да се у организацији игре одбране морају вршити извесне корекције после мене, јер Фуртула и Милић имају свој начин одбране гола а он се много разликује од оног када сам ја стајао у шеснаестерцу.“

Испратили смо га са жељом да нас и даље у тој лепој земљи тако успешно представља и као човек и као играч, јер смо сви ми у Партизану поносни што је из наше средине изашла тако формирана личност.