Остварена чежња дуга осам година

Садашња генерација боксера Партизана још није доживела већу радост — 17. септембра најзад је савладан и љути градски ривал — Црвена звезда. И то после пуних осам година чекања. Светковина је зато била још величанственија него претходна збивања на рингу. Пољупци, честитке, па чак и по нека суза. Радосница, наравно.

Показало се да је наше руководство на челу са председником Милорадом Милошевићем веома мудро одлучило да се направи ринг и баш против „црвено-белих“ боксује код сопствене куће. Чим су се „црни ђаволи“ како нас наше верне присталице зову, после све убедљивијих тријумфа, појавили на улазу у терен Стадиона ЈНА у гледалишту је прорадио људски — вулкан. Било је јасно да ћемо у навијачима на јужној трибини имати великог савезника, малтене, једанаестог такмичара. Тако је и било. Помогли су нам да истрајемо када је било најтеже.

Одлука је пала у полутешкој категорији. Неустрашиви Јован Николић од првог знака гонга јурио је према далеко искуснијем представнику Црвене звезде Влашићу чврсто решен да га просто збрише са ринга. Страховитим десним крошеом бацио га је на под већ у првој рунди. Али, није био довољно искусан да га и докрајчи. Задао је ипак далеко више удараца и судије су једногласно одлучиле да се Јовану Николићу и његовом лављем срцу подигну руку.

Тест објективности

Наш стручни штаб (тренери Лековић, Паљић и писац ових редова) одлучио је још пре меча да из сопственог џепа са 1.500 нових динара награди у случају потпуног успеха најбољег боксера, кога изаберу сами наши такмичари. Иако је у питању позамашна сума такмичари Партизана су по ко зна који пут показали да су исто тако добри и објективни другови колико и боксери — без двоумљења и изузетака су решили да се специјална награда стручног штаба додели Јовану Николићу!

У „црвено-белом“ табору су се надали и када је Николић савладао Влашића и довео наш тим у вођство од 5:4, да ће бивши шампион Обрадовића евентуално успети да угрози нашег Милосава Поповића. Снови, међутим, нису постали јава. Леви па десни директ, леви—десни директ, два-три лева директа… Вице-шампион Европе полутешке категорије у конкуренцији боксера до 21. године, чинио је шта је хтео са далеко снажнијим и реномиранијим тешкашем Црвене звезде. Ветерану је једино преостало да забрањеним ударцем главе покуша да онеспособи Милосава. Када Обрадовића и на непоштен начин није успео тренер „црвено-белих“ Прокић је у паузи између прве и друге рунде предао борбу Био је то крај и победа Партизана — 6:4.

Фахрија Шекуларац такође је постигао велики успех. Испунио је обећање и у потпуности се реванширао Мирковићу за пораз у првом сусрету. Прецизним директима Шекуларац је још у првој рунди стекао недостижну предност. У наставку је мало посустао, понестало му је снаге, јер је у данима пре меча морао да се ослобађа вишка килограма, али његова победа није могла да дође у питање.

Александар Поповић, можда најталентованији у тренутном саставу „црних ђавола“, није уздрхтао пред као од брега одваљеним Малићем. Бомбардовао га је десним директом и у неколико махова довео на руб нокаута. Погрешио је што се у завршници определио за борбу тело уз тело и тако дозволио противнику да рвачким захватима покуша да надокнади пропуштено. У финишу поново је са неколико убитачних десних диреката уперио арбитре у своју надмоћност.

Светомир Белић је имао недораслог противника. За непуну рунду послао је младог Јовановића на испомоћ секунданту. Но, наш капитен ипак је показао како се воли и бори за црно-беле боје. Неколико дана пре окршаја добио је чир на лицу. Од болова није могао ни да спава. Постојала је и опасност да га противник евентуалним поготком у болно место стави на невиђене муке. Свестан свих ризика Белић ипак није ни помислио да изостане са тако важног меча.

Драгољуб Николић се такође нашао међу победницима, али није одушевио. Изгорео је у жељи да покаже што више. Дозволио је Комини да му наметне нечист стил надметања, довео себе у опасност да буде озбиљније повређен. Велика је срећа што је судија у рингу (Рапајић) у другој рунди удаљио Комину, који се чешће служио недозвољеним средствима.

Победа Партизана могла је да буде и убедљивија. По мишљењу многих стручњака храбри Лакчевић је заслужио да савлада Боцића.

„Погледајте; врат ми је сав црн од недозвољених удараца Боцића. Не могу да разумем зашто после безброј фаулова није дисквалификован“, јадао се Лакчевић.

Најважније је, међутим, што је Лакчевић доказао да ће уколико се добро спреми идуће године чак конкурисати за место у националном тиму у велтер категорији.

Сви су једнодушни у оцени да смо заслужено савладали вечитог градског ривала.

„Доказали смо да праву ‘племениту вештину’ далеко боље познајемо од Црвене звезде“, прича капитен Белић. „‘Црвено-бели’ су једино били бољи у коришћењу недозвољених удараца. Следеће године нико нас неће зауставити у походу на прво место. Наша екипа после пуних десет година поново ће се закитити шампионском перјаницом!“

„Наш успех је без мрље. Не треба заборавити да је Марић онеспособио нашег Стојановића после команде судије да се борба прекине. На сваком другом рингу у свету боксер Црвене звезде био би дисквалификован“, тврди тренер Партизана Коста Лековић. „Имали смо и пех да је Живковић пружио најслабију борбу од како је навукао боксерске рукавице.“

Као и увек, тријумф нас није дигао у облаке.

„Радостан сам због победе. Али, не и сасвим задовољан ониме што су приказали наши такмичари“, рекао је на састанку управе разборити председник Милошевић. Живковић и Шекуларац нису имали довољно даха у плућима. Малетић се показао малодушним. А, боксер тако дугог стажа као Станојевић није смео да дозволи да га противник разоружа забрањеним ударцем. Морамо још доста да радимо на кондицији и стварању веће конкуренције за улазак у тим ако мислимо да у блиској будућности поново будемо неприкосновени владари југословенског ринга.“

Све у свему, лица свих из нашег табора су озарена. Јер, победа против „вечитог ривала“ је још један доказ да смо на најбољем путу да остваримо све наше жеље. Јер, подсетимо се: почели смо са празном касом, двораном готово без и једног такмичара. И после само три године неуморног реда некада малена чета најхрабријих предвођена бившим шампионом Милорадом Милошевићем сада је екипа моћних „црних ђавола“ од које зазиру и они што се на првенственој табели стицајем околности ове сезоне налазе испред ње.