Скица за портрет будућег репрезентативца

Можда Партизан ни ове сезоне неће стићи до Олимпа, и обгрлити титулу шампиона, према којој јуриша већ читаве две и по деценије. И овога пута спортска срећа, изузетни тренуци великих инспирација, припремљеност, снага, знање и још много штошта, кројиће, уз много изненађења, титулу шампиона, и у први план избацивати најбољег…

Али у овом тренутку је сасвим извесно да су кошаркаши Партизана — тим чија су младост и таленат украшени лепршавим играма, и надахнућем, какву само врела младост може да поклони, обележити ту узбудљиву првенствену трку. Зато је сасвим реално што ће Партизан постати један од тимова који ће бити у жижи главних догађаја.

У плејади младих истиче се већ делимично и афирмисано име, али ипак још увек само на почетку, надајмо се, блиставе каријере — плавокоси делија Дражен Далипагић — кошаркаш тренутно најатрактивнији и најспособнији међу „црно-белима“.

Истина која се од свих крила

Дошао је у Партизан у протеклом прелазном року доста мирно и без помпе. Али већ на првим утакмицама заблистао је пуним сјајем, разоткрио је део свог раскошног талента, и натерао Црвену звезду, Локомотиву, Радничког, и ОФК Београд, који су му били ближи, да се ухвате за главу, и зажале за пропуштеном шансом.

Већ после неколико кола постао је „први играч“. Бацио је у засенак чак и капитена Драгутина Чермака! У његовој сенци нашли су се и талентовани Жарко Зечевић, Горан Латифић, Драган Ђукић, искусни Јосип Фарчић и Слободан Јелић. Далипагић је засенио играма попут правог Американца.

А онда је дошао застој. Неочекивано Далипагић је застао на путу афирмације; све је ређе био у најбољој постави, иза његовог имена било је све мања кошева. То се догађало у тренуцима када се сужавао широк списак кандидата за државни тим. Многи су већ били склони да окриве техничко руководство Партизана сумњајући да они желе да младог Далипагића „спусте на земљу“.

Права истина била је далеко од навијача и њега самог. Дражену Далипагићу повређена је кост у чланку. Повреда не много озбиљна, али са малом грешком у лечењу донела би кобне последице. Могао је да игра лагано, али не и да се излаже напору. То је била најбоља терапија. Да он сам не изгуби самопоуздање, али и да тим не остане сасвим без његове драгоцене помоћи.

Све осим искуства

Утисак стечен гледањем са трибина, и онај добијен после директног окршаја са Далипагићем на терену, сасвим је различит. Овај други је права слика моћи и снаге расног кошаркашког аса, јер игра и утакмице, спутавају многе индивидуалне вредности утапајући их у колективну целину, па оне остају скривене.

Шта је у ствари основни квалитет Дражена Далипагића? Покушајмо да насликамо, односно да извршимо кошаркашко „секцирање“ овим редом:

• Оно што кошаркаше целог света чини супер-мајсторима је квалитет шута. Његов начин избачаја је веома добар, иако га је научио у Мостару, мада, оку наивног посматрача могу да промакну неке мале грешке. Али, основни услови, испуњени су чак са 85 одсто. Упорношћу и дорадом избачаја ударци Далипагића временом ће постати непогрешиви.
• Други квалитет, скоро раван по вредности првом, који савремена кошарка безусловно тражи, су снага, телесна грађа, и скок. Са свим овим квалитетима, Дражен Далипагић убедљиво располаже. Скок му је изражен, висок, правовремен и веома вешт. Иако је израстао до скоро два метра, његова телесна грађа, са гипким мишићима, дозвољава му велику покретљивост, хитрину, окретност, и брзу промену ритма.

Све ове квалитете прати велико срце и упорност. Далипагић је храбар, не бежи од „чврстог дуела“, упоран је што је и највећа врлина сваког аса, од Данеуа и Кораћа, па до Плећаша, Ћосића и осталих — да најбоље игра у ситуацијама када га неко изнервира, или покуша да га избаци из равнотеже.

Бољи од Шолмана — сличан Капичићу

Много је оних који сматрају да је Дражену Далипагићу већ ове сезоне било место у државном тиму. На подијуму, крилног нападача, шансу савезног капитена добили су Драган Капичић, Дамир Шолман и Мирољуб Дамјановић.

Сва тројица су искуснији, али је питање да ли су сви и бољи. Веома је близу реалности да ће Далипагић већ ове сезоне, надмашити Дамира Шолмана. Само изузетним радом и пуном формом могао би да достигне и Драгана Капичића из Црвене звезде, на кога по стилу највише и подсећа.

Управо су Капичић и Далипагић сличног играчког профила, а изгледа, али и сличних мана. Баш као и најбољи кошаркаш Црвене звезде Капичић, и Далипагић не располаже богатим репертоаром напада према кошу. Његова лева рука скоро је бескорисна, и веома ретко из ње „пали“ према кошу. Продори му још нису сасвим израђени, и не завршују се под самим обручем коша, што га чини у тиму некомплетним играчем! Техника, односно њено усавршавање, је наредни задатак Дражена Далипагић који мора савесно да обави.

Али, ови недостаци су и нормалан процес његовог узраста, јер плавокоси Мостарац — нова нада Партизана, тек је закорачио на стазу која води ка пуној афирмацији. Немамо разлога да не верујемо да ће изванредан Далипагић искористити шансу и постати прва узданица кошаркаша Партизана и његових бројних симпатизера.