Завршено екипно првенство Југославије у боксу: Победом против крушевачког „14. октобра“ на београдском рингу и нерешеним исходом у Панчеву боксери Партизана изборили повољнији пласман, (шесто место) него што се пре почетка такмичења очекивало
Како смо се надали — добро смо се пласирали у екипном шампионату Југославије у боксу. Победом против Крушевљана (7:3) и нерешеним исходом у Панчеву (5:5) боксери Партизана изборили су шесто место међу 14. учесника у прволигашким жестоким окршајима.
Пре првог знака гонга, руку на срце, већина из нашег табора била је презадовољна да се не нађемо међу онима што напуштају прволигашко јато. Јер, екипа се тек вратила из Друге лиге и полетарци нису имали довољно искуства за огромна искушења.
Надања су, на нашу велику радост, превазиђена. Млади „ратници ринга“ су пружили и више него што могу. Њихово јуначко срце и све вештије песнице обезбедили су нам место у „горњем дому“ југословенског песничења. Заслуге за подвиг припадају и стручном штабу. Но, највеће честитке ипак заслужују управа клуба на челу са председником Милорадом Милошевићем, неуморним радником.
Још више, свакако, радује што је ова чета „црних ђавола“ потпуно стасала да већ у следећем првенству најозбиљније јуриша на титулу. И да је после деветогодишње паузе врати у наш дом.
Ненадокнадив хендикеп
У одлучујуће окршаје за скок на шесто место наш клуб је ушао осетно хендикепиран. После меча са Црвеном звездом капитен и наш најбољи боксер Светомир Белић озбиљно је повредио ногу. На први поглед његово одсуство није донело резултатску штету Партизану. Међутим, не треба сметнути с ума да сви боксери „црно-белих“ дају далеко више од себе када знају да их предводи вице-шампион Европе. А и судије другим очима виде остале борбе вашег клуба када се Белић налази у екипи.
Иако још увек са ногом у гипсу Белић је већ на мечу у Панчеву бодрио своје другове. А, кроз неколико дана почеће и са редовним тренинзима. Већ у првим окршајима крајем године поново ће предводити нашу екипу.
Потпуни реванш
Милосав Поповић је био у оба последња првенствена сусрета актер најлепших тренутака. У мечу са Крушевљанима задивио је у беспоштедном окршају са снажним Жуњанином. По. готову у првој и трећој рунди, када су се његови потези граничили са виртуозношћу.
Слично је било и на панчевачком рингу. Милосав се достојно реванширао искусном Шуковићу за пораз у првом делу такмичења. Само што је овом приликом био далеко мудрији и ниједног тренутка није дозволио да његов потпуни успех дође у питање. Чак су га иначе врло пристрасни навијачи домаћина испратили с огромним аплаузом. А, претходно су му доделили комплимент који најбоље говори а његовим квалитетима и успону. Прозвали су га „првим џентлменом југословенског ринга“. Заиста, са до јуче пуно хваљеним Шуковићем могао је да боксује и у фраку.
Значајне победе изборили су у оба сусрета још Малетић и Јован Николић. У фуриозним окршајима по ко зна који пут до изражаја је дошло њихов лавље срце, које не би могла да укроти ни читава противничка екипа.
„Боксерска симфонија“
Од доласка у Партизан о Драгану Лакчевићу су подељена мишљења. Једино нико никада није могао да оспори његову храброст и борбеност. Али, био је у стању да се уздигне до највећих висина, да би већ у следећем обрачуну болно треснуо на дно.
У Панчеву је међутим, застала кнедла у грлу свима што су га отписивали из елите југословенског бокса, па и наше екипе. Оно што је показао у борби са брзим Стевановићем слободно се може назвати „боксерском симфонијом“. Вешто је распоредио снагу којом располажу његове песнице и приморао изврсног противника да са сузама у очима напусти борилиште.
„Морао сам да се искупим за пораз против Крушевљана“, рекао је Лакчевић после велике представе. „Стевановића сам редовно тукао на спаринзима док смо обојица живели у Суботици. Мислим да сам свог иначе одличног друга уверио да старије још увек треба поштовати…
Судијске неправде
Не можемо а да се и на растанку не пожалимо на суђење. Иоле објективнији делиоци правде сигурно би потврдили да је Партизан и у Панчеву заслужио победу.
„Драстично сте оштећени код Шекуларца. Био је далеко бољи од боксера Динама Лекшеа“, признао је један од судија на мечу са Динамом Тома Срдановић.
Тренер Лековић сматра да су грешке арбитара биле још драстичније по наш клуб:
„Александар Поповић је две рунде био бољи од Лајка. Никако није могао због треће изједначене рунде да изгуби борбу. А, Смиљанић је поражен од Милосављевића, али само ако се бодују и ударци главом“, вели Лековић.
Сигурно је једно: успеси нас неће однети међу облаке. Скромност је, уосталом, одувек била једна од највећих врлина нашег колектива. Трудићемо се да на темељима једног успеха (шесто место међу 14 прволигаша изборено са десет победа и шест нерешених борби, уз десет пораза), подигнемо тврђаву бокса која ће у следећем првенственом „рату“ бити неосвојива за сваког противника…