Коментар утакмице Партизан — Спартак (3:1)

Неупућени су склони да Спартака у Београду једноставно третирају као аутсајдера — као уосталом и друге екипе које су „јуче“ доспеле из нижег степена такмичења. и још горе: да их сматрају монетом за поткусуривање! Гледаоци сусрета Партизан — Спартак, и не само они, могли су се уверити да је то врло произвољна оцена. Спартак игра добар, организован и борбен фудбал. Његов остварен пласман на табели, на пример, раван је Хајдуковом, а успешније је играо од Војводине и Олимпије. То само по себи много казује.

Па, ипак, сусрет Партизана и Спартака био је по квалитету резултату и посебно по гол-шансама, сусрет противника две различите класе. Такав однос снага дошао је до изражаја у првом реду захваљујући Партизановој игри. Београђани су показали изванредне квалитете: офанзивност, агресивност, пробојност, одличне комбинације и делимичну ефикасност. Пружили су врло допадљиву игру са бројним шансама. Гледаоци су видели и један куриозитет изванредне вредности: Ђорђић је постигао гол директним ударцем из корнера! То је била мајсторија каква се годинама не виђа на фудбалским борилиштима. Гледали смо одличне пасове, праве мајсторске „дијагонале“ Антића и Козића. Напослетку, гледаоци су уживали и поздрављали изванредне ударце Живаљевића, Катића и Бјековића. Партизан је готово током целе утакмице сабијао противника у његов шеснаестерац и присиљавао га да телима брани свој гол.

У првом делу домаћин је био врло ефикасан. По квалитету ни друго полувреме му није било слабије. Али, „црно-бели“ су пропустили прилику да „напуне мрежу“ противника. Суботичани су надиграни у свим елементима игре, али то није и резултатски исказано. Тачније стара слабост била је и у овом мечу присутна.

Један од квалитета овог сусрета, који посебно радује Партизанове навијаче, то је игра Ненада Цветковића. Наш је утисак да се овај нападач све успешније уклапа у игру навале; све више долазе до изражаја његова виспреност, смисао за игру, осећање за комбинацију. То је делимично показао и у сусрету са Жељезничаром, али је са Спартаком то било наглашено. Чини се да би био још успешнији ако се не би превише враћао у позадину, на терен одбране? И Радаковић се показао у бољем светлу. Тај изврсни борац, техничар, често офанзивни бек, у последње време је имао велике осцилације. Неки његови потези су једноставно били несхватљиви, као да је „губио главу“. Догодило му се у Сарајеву, и у сусрету са Спартаком, да враћа лопте Фуртули таквом снагом и тако изненадно да су се лако могли претворити у голове, али за — противнике!

Из игре у игру Партизан показује све веће квалитете. Игра офанзиван, борбен, креативан фудбал за голове. Увек отворено. То је фудбал какав желимо. Зато се, у циљу већих и сигурнијих достигнућа, намећу три дилеме:

Прва: Како сијасет гол-шанси претворити у голове? Нађе ли се брзо и ефикасно решење за ту слабост, онда ће шансе „црно-белих“ високо стајати;

Друга: Има ли Партизан или жели да има правог голгетера у блиској прошлости, па и раније, увек их је имао. Готово у свим генерацијама (Бобек, Валок, Галић, Хасанагић). Чини се да је такав човек потребан „као хлеб“, да би те гол-шансе претворио у голове;

Трећа: Шта учинити да одбрана не „губи главу“? То се догодило не само после сигурне игре са Вележом свих 85 минута, него и у једном тренутку у дуелу са Спартаком. У другом полувремену Спартак такорећи није озбиљније долазио пред гол домаћина. Кад је дошло до једног, буквално једног продора, био је то гол!

Партизан ће, у то смо уверени, тек да покаже колико може и колико вреди. Навали предстоји боље и потпуније уигравање. Стрпљење и упорност одувек су красили праве борце и колективе са великом традицијом. Партизан има велике амбиције, даровите играче и високе обавезе. Ти исти фудбалери, ко мање ко више, из дана у дан повећавају агресивност и убојитост у нападу. Одбрана мора да нађе снаге да појача оштрину и смиреност у критичним тренуцима. Све то, уз веће поштовање дисциплине игре, сигурно ће донети и веће плодове.