ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ

Стеван Паљић:

• Рођен: 1927.
• Боксовао: 1945 — 1959.
• У клубу: БК Партизан
• Категорија: мува
• Репрезентативац: –
• Занимање: војни службеник и тренер

Било је то у годинама наше највеће доминације, у првој деценији постојања и рада БК „Партизан“, када је „црно-бела“ боксерска породица регрутовала из својих редова гро националне репрезентације и представљала страх и трепет на свим елитним ринговима нашег континента. Било је то у време када се боксерски клуб Партизан идентификовао с именима тада најсјајнијих звезда југословенског ринга: Шовљанским, Лековићем, Редлијем, Митровићем и другима. Велика је част била припадати породици тих великана ринга, а још већа бити један од њених корифеја.

Баш такав је био у то доба процвата и славе нашег клуба незаборавни Стеван Паљић, вероватно највеће име које је наш поратни бокс имао у најлакшој категорији. Попут гиганта светског ринга, који су одлазили и враћали се (Реј Шугер, Ал Браун и сл), Стева Паљић је напуштао шампионско постоље да би му се поново вратио. Пошто је за седам узастопних година освајао седам пута титулу националног првака (!), осме сезоне био је приморан да призна супериорност новом шампиону Крагујевчанину Љубомировићу. Рекао је тада збогом рингу и — повукао се.

Ала већ следеће године, ђаво му није дао мира: вратио се конопцима који му „живот значе“ и у великом стилу остварио вечни сан расних шампиона — повратак на победнички трон!

Звезда Стевана Паљића није ни данас престала да сија у очима младог нараштаја нашег боксерског клуба. Она служи као вечна водиља и пример „црно-белим“ узданицима. Та звезда се пењала захваљујући једној великој страсти (бокс), једној вечитој љубави (Партизан) и једној нимало мистичној тајни (рад)!

Привржен боксу и Партизану свим својим бићем, Стева Паљић је увек тврдио да је таленат само услов за почетак, а залога за коначни успех — рад и самоодрицање. За 12 година плодне каријере, због привржености матичном клубу и рингу, одрекао се многих младалачких задовољстава, а редак је био дан да није посетио дворану за тренинг на Стадиону ЈНА.

Зато никада није неспреман излазио пред туђе песнице и сваки позив под клупски или национални барјак дочекивао је у топ-форми. Тако се једино објашњава да су пред његовим рукавицама капитулирали и највећи савременици домаћег и заграначких рингова. У дугачкој листи „реномираних жртава“, изузетно место заузима славни Италијан Поцали. Тај агресивни, црнпурасти момак, који је доцније доминирао професионалним рингом Европе, посустао је пред Паљићем и то у време када је већ био званични аматерски првак старог континента!

С не мање поноса и сете Паљић се увек доцније присећао и оног незаборавног меча с боксерским феноменом Немачке — Хомбергом. На његовим песницама остали су „скалпови“ и многих других великих шампиона, који су падали формално као снопље!