Из мог, навијачког, угла

од

у ,

Поштовани уредниче,

Учестали порази и крајње јалова и неефикасна „Партизанова“ игра натерали су ме да помало и разочарано кажем пар речи за мој увек радо читани лист: „Партизанов весник“.

Пошто редовно пратим збивања у „Партизану“ могу слободно да кажем да данашња екипа врло мало личи на своје претходнике. Почело је лоше у Никшићу а завршило се у Београду. Очито је да „Партизан“ од оснивања није имао слабије стрелце. Они стварно не знају дати гол. Пошто је ово преломна година за „Партизан“ мора се најхитније реаговати, иначе нам се лоше пише. Зар је у јеку првенства време да се говори о слабостима овако младе и полетне екипе као што је „Партизан“. Изгледа као да екипа игра под психозом страха. Примећује се да су играчи „Партизана“ почели да парирају грубостима а та појава није својствена „Партизановој“ традицији. „Партизан“ игра доста споро и због тога играчи тешко долазе у зону шута. Овој тези иде у прилог чињеница да Бјековић постиже голове захваљујући само својој великој брзини. За мене је необјашњиво да дошљаци не могу да нађу себе ни посла четири сезоне и да морају почињати од нуле. Друго: екипа немилице троши снагу 80 минута а онда јуриш на све или ништа. По том рецепту „Партизан“ никада није играо и сматрам да се на овакав начин не може далеко стићи. Ако се има у виду да је навала слабији део тима онда одбрана мора да удвостручи напоре да голман не би долазио у мат позицију.

Поштовани другови, играчи и навијачи, морамо помоћи Васовићу да успије у својим замислима и да наш „Партизан“ крене на нове титуле и трофеје који су нам у последње време постали недостижни.

Пуно успеха у даљим окршајима жели Вам

— Милан Јовановић, Завидовићи