Рукометаши изашли из „нокдауна“

После четири године „дугог ишчекивања“ рукометаши Партизана вратили су се у друштво најбољих. Да радост буде већа пошло им је за руком да истовремено освоје и Куп Југославије и тако докажу да повратак у прву савезну лигу није био случајан.

Стицајем околности, већ на самом старту, они су доживели низ пораза, који су оправдано забринули оне најватреније навијаче. „Црно-бели“ су изгубили утакмицу против „Медвешчака“, екипе која је истог играчког квалитета као и Партизан, па смо у том сусрету с правом могли очекивати два бода. Каснији порази, који су уследили, били су очекивани, јер се играло против реномираних противника: Борца, Црвенке и Динама.

Први шокови

Оправдање за четири узастопна пораза може се тражити у неискуству, неуиграности и младости Партизанове екипе, која је изненада остала без два стандардна првотимца Копривице и Диклића, јер су отишли у иностранство. Први, да у Холандији настави спортску каријеру, а други на специјализацију. Нарочите резултате у првих неколико утакмица нисмо могли ни очекивати, јер су Партизану приступила два јуниорска репрезентативца Кривокапић и Грубић, којима је ипак било потребно извесно време да се уклопе и уиграју са екипом. Последњи резултати сведоче о томе да ће ова два млада рукометаша бити изванредно појачање и освежење за „црно-беле“.

О „старе гарде“ још једино игра инжењер Влатко Мартинчевић, који својом тренутном формом не задовољава. Међутим, стручно руководство верује да ће капитен пребродити „кризу“ у којој се тренутно налази (добио је нову улогу у тиму и потребно је да прође извесно време да се на њу навикне) и да ће његово богато играчко искуство у најскорије време доћи до пуног изражаја.

И поред тога што су изгубљене две утакмице (против Црвенке и Динама), осећа се да су младићи пребродили кризу, коју су имали у прва два кола, а о чему сведоче и постигнути резултати. Обе ове утакмице изгубљене су са минималним резултатом (два гола разлике).

После четири пораза уследиле су две победе, а сама игра била је на вишем нивоу. Нарочито добру партију пружили су наши рукометаши у сусрету са екипом Кварнера, коју води искусни репрезентативни тренер Штенцл. Охрабрује и чињеница да победа ни једног тренутка није долазила у питање и да су „црно-бели“ цело време водили и са осам голова разлике.

Изгледа да је Партизан добио нову „звезду“. Млади Кривокапић истиче се великим бројем постигнутих голова. На три утакмице постигао је 30 погодака, па се на тај начин уврстио међу најбоље стрелце савезне рукометне лиге.

Наше рукометаше очекује следеће недеље тежак окршај у Загребу, против бившег првака државе екипе „Загреба“. Међутим, наши улазе у ову утакмицу као фаворити и у сваком случају не треба искључити изненађење, које је увек присутно у спорту.

Беспарица прети…

Иначе, у рукометном клубу Партизан, дошло је до још неких промена. Уместо досадашњег тренера Драгана Стевановића-Микија, који се на лични захтев повукао са ове дужности, дошао је нови тренер др Коста Веселиновић. То је бивши рукометаш Партизана, а до почетка овог првенства тренирао је екипу ПИК из Апатина, која је члан друге савезне лиге.

О слабом старту наших рукометаша разговарали смо са новим тренером.

„Партизан има младу и перспективну екипу, изванредног потенцијала, која би требало да се искаже за две до три године“, објашњава др Веселиновић.

„Међутим, играчи скоро да немају никаквих услова за рад. Рукометни клуб Партизан је без материјалних средстава. Ми нисмо у стању да надокнадимо играчима ни трошкове око превоза, које имају приликом доласка на тренинг, а да не говорим о неким стипендијама, поготово о премијама, које добијају играчи других клубова.

„Тренирамо у салама које су слободне касно у ноћ, далеко ван града. Због свега тога играчи постају незадовољни и на тренинге долазе преко воље. Дисциплина, којом се Партизан некад поносио скоро и да не постоји. Тешко ми је да захтевам било какву послушност од ових младића, јер знам да на то немам ‘морално право’. Што је горе од свега: ја не видим никакву перспективу!

„Финансијска ситуација је малтене безнадежна.“

Због новонастале ситуације управа клуба одлучила је да одржи састанак са играчима на коме ће образложити тешку финансијску ситуацију клуба и тражити од играча да се изјасне да ли су спремни и даље да играју под оваквим условима, док не дођу „бољи дани“ или ће доћи до осипања екипе.

„Мислим да ће већина пристати да остане у клубу у коме је поникла и да неће дозволити да четворогодишњи мукотрпан рад оде у неповрат“, каже тренер „црно-белих“. „Они порази не морају значити оно најгоре, јер налазимо се тек на почетку првенства, а имамо и две победе за собом. Ако будемо радили као пре шампионата, резултати ће доћи сами, а са њима и могућност било каквог финансирања од стране СОФК-и града и републике. Главни циљ нам је да ове године останемо у лиги, а амбиције су нам — створити тако добар тим, који ће дуго суверено владати рукометним теренима. Сматрам да су наше жеље доласком омладинских репрезентативаца Кривокапића (Железничар — Ниш) и Грубића (Ада-Потисје) реално морају и остварити, јер у њима је Партизан.

„Сматрам да је у овом тренутку неопходно да Стевановић, који тренутно обавља дужност техничког референта, поново почне да ради као тренер и да ми тако помогне у остварењу нашег циља. Сад реч имају рукометаши“, завршио је Веселиновић.

Можда у овом пресудном тренутку по рукометни клуб главни потез треба да повуче ЈСД Партизан, и на тај начин помогне рукометашима да преброде кризу.

---

Парови	Резултат
Борац (БЛ) — Партизан	21:12
Партизан — Црвенка	17:19
Динамо — Партизан	19:17
Партизан — Босна	17:15
Партизан — Кварнер	19:12