Бивши ас о будућим задацима — У следећој години атлетичари Партизана освојиће један од два највећа трофеја: првенство државе или куп?

Атлетски клуб Партизан био је скоро две деценије најбољи југословенски колектив. Стварао је шампионе, освајао титуле…

А како је данас? Сад је друго време и други су нас стигли па и престигли. Али, остало је нешто заједничко. Остало је славно име — Партизан — чији огањ не може да замре, да утрне… Остати веран том имену значи памтити сјај прошлости и живети у пријатној визији будућности.

Атлетика је увек занимљива тема. Хоћу да вас подсетим на славу АК „Партизан“, на његову дугу путању успеха. Разговарајући са једним јунаком из тих дана. Дакако, више ћемо бити окренути према ономе што долази.

У време шеснаестогодишње владавине „Партизанових“ атлетичара име Драгана Штритофа блистало је на свим стазама. Био је понос и клуба и репрезентације. Знамо га као тихог дивног човека, који је дошао у „Партизан“ 1947 год. са армијског првенства. Активно се бавио атлетиком до 1961. год. када је постао тренер у истом клубу. Наступао је у разним дисциплинама од 800 до 10.000 м. за „Партизан“, а од 1500 до 10.000 метара за репрезентацију. У репрезентативном дресу се појавио 31 пут. Био је учесник Олимпијских игара 1952 год. у Хелсинкију и три пута на европским првенствима: 1950, 1954 и 1958 год. Рекордер је на 3000 и 10.000 метара (југословенски). У штафетама је немилосрдно рушио рекорде. Још као активан атлетичар почео је са тренерским радом. Радио је у спортском војном центру и открио многе „звезде“ атлетике: Међимурца, Вукомановића, Алексића… Тренирао је у истој чети и Данета Корицу.

Штритоф је остао веран „Партизану кад му је било најтеже. Захваљујући данашњем руководству клуба АК „Партизан“ је „поново нашао себе“. Снага „Партизана“ рефлектује се и на квалитет репрезентације. На Балканском шампионату наша земља је заузела прво место захваљујући „Партизановим“ атлетичарима који су донели 43 бода. У таквом препорођеном „Партизану Драго Штритоф неуморно ради и улива младима знање и поверење, своје огромно искуство и љубав према клубу.

ШТРИТОФ: Ми идемо на један дужи период стварања клуба. Оријентација је првенствено на младе и талентоване младиће. Да би један атлетичар постао шампион, мора тренирати око шест година јер је конкуренција јака. Сад ми имамо екипу која ће дати резултате тек у наредним годинама. Ове године заузимањем другог места у Купу у јуниорској и сениорској конкуренцији и другог места на првенству државе у Сарајеву (за сениоре) у потпуности остварили наш план. Да бисмо још брже напредовали потребни су нам: бацалиште, теретана, куглана, стаза.

— Екипу попуњавамо младим неафирмисаним атлетичарима из унутрашњости који долазе на школовање у Београд.

П. ВЕСНИК: Какве су шансе АК „Партизан“ у следећој години?

ШТРИТОФ: Имамо за циљ: да женску екипу уврстимо међу прве четири екипе: јуниорска да освоји прво место, а сениорска иде на један од два трофеја — првенство или Куп. У сениорској конкуренцији бићемо знатно појачани. У клуб се вратио Кошутић, а из армије се враћају Јовашевић и Поњевић. Поред тога имамо и других појачања. Озбиљно рачунамо и на јуниора Васовића, који ће догодине скочити вероватно око 7,50 метара.

Нисам више хтео да га питам, јер боље је да оставим које питање за наредну годину када ће нам вероватно нешто више рећи. Само, не може нам рећи онолико колико је пружао и пружа на стази где је остао недоречен. Недоречен утолико што још увек ради и ствара и што тачка на његово дело још дуго неће бити стављена. Разуме се, на срећу наших пријатеља и атлетског спорта.