Велибор Васовић о првој годишњици свог рада — Два циља: квалитетан тим и висок пласман — превелик залогај за 5 месеци. – Како шансе претварати у голове? — Васовић: „Звезде нећемо доводити са стране — имамо их довољно!…“ — На пролеће — свом снагом на прво место

Крај позне јесени се приближава, па и фудбал убире своје плодове, сабира учинак процењује своје успехе и неуспехе и прави полугодишњи биланс. Још само једно коло фудбалских сусрета, па ће и полусезона бити завршена. Ко је и какву „зимницу“ спремио, са каквом ће основом на пролеће кренути у даље борбе за фудбалску славу — већ се увелико зна, а кроз који дан све ће бити дефинитивно.

Партизан, као и друге екипе, ових дана прави и анализира свој биланс и покушава да створи што реалнију визију пролећа.

Трагања за великим тимом

Трагања за Партизаном као великим тимом (и то не само у границама земље, него и у европским размерама), то је идеја која је заокупила Велибора Васовића и све његове сараднике као и управу клуба. Та идеја, и све акције које су за њу везане, толико је значајна да собом „рађа“ нове, компликације послове и обавезе. Упорни и систематски рад са фудбалерима, напори да се створе или побољшају услови за јачање тима, па и експерименти каткад и „варнице“, неминовно морају бити пратиоци једног таквог подухвата. Јесенас је Партизан кренуо у ново првенство с два врло амбициозна циља: током године створити квалитетан тим и борити се за фудбалски трофеј — за прво место у шампионату!

И поред пуног поштовања врло садржајног рада, планова и претензија, тешко је веровати да се оба успеха могу остварити. То су, нема сумње, крупни залогаји. Васовић и сарадници, такође су тога свесни. Међутим, у томе се, ипак, постигло врло много. Било је у том раду приличио невоља са тимом. Требало је бити смео и ђаволски упоран, какав је Васовић, па без милости стављати на клупу сваког играча који не даје довољан учинак, не испуњава обавезе или није у форми; или премештати поједине играче са места на место — да би се видело шта им одиста највише одговара и где могу бити најкориснији. И најзагриженији навијачи, па и стручњаци, морали су се уверити да је доследност била потпуна, јер изузеци мећу играчима нису постојали. Изостављени су из тима и Вуковић, и Пауновић и Живаљевић. Сви су се могли уверити да је то трагање за „налажењем“ тима већ дало одређене позитивне резултате. Садашњи тим, који није изгубио ниједан сусрет од дуела са Звездом, игра све допадљивије, ефикасније и у свему квалитетније.

У том трагању за „правом“ екипом, које никако не може бити кратког даха и не може се завршити за месец-два, Партизан је и у приновама направио — пун погодак и то довођењем нападача Цветковића и халфа Козића.

Козић се, изгледа, нешто брже уклапао у Партизанову игру него Цветковић. Међутим, у навали се сигурно теже и спорија сналазе сви нови играчи, него у одбрани. Такав је, уосталом, био случај и са другим Партизановим приновама у прошлости. Нису ни они одмах могли да покажу све што знају. Па ипак, Цветковић је на последњим мечевима показао део својих могућности. Пре свега, постао је офанзивнији и ефикаснији, доспео је у добру форму и постигао прилично голова. То је већ задовољавајуће. Васовић је таквим Цветковићевим напредовањем задовољан. Козићев учинак такође потврђује наде. Тако је Партизан успео да са две принове појача своју игру.

Значајна промена

Партизан је током јесени настојао да упасује најбољих једанаест играча, који ће дуже и успешније играти заједно. За сваки сусрет дотада Васовић и његови сарадници, уз учешће играча, правили су посебну тактику за сва лагоде његовој игри. У тим првим мечевима Партизан је настојао да уклопи нове играче, да испроба и своје снаге, да измери знања и могућности више појединаца. Екипа, очевидно, није још била консолидована. А ту су биле и амбиције за високи пласман. Међутим, какао учинак није био адекватан плановима, амбицијама и напорима, према Васовићевим закључцима, Партизан се одлучио да мења основни прилаз првенственим сусретима.

Суштина те промене је у овоме; играти „своју игру“, развијати своју тактику, наметати свој стил, а нека се противник равна према Партизану. Отада се већа пажња поклања офанзивности целог тима, али истовремено и консолидацији одбране. У то време су углавном завршене и рокаде појединих играча са места на место. Досад, нова оријентација оправдава себе: од меча са Звездом Партизан није изгубио ниједну утакмицу! И да није било несмотрености (сусрет са Вележом) или пехова (меч са Борцем) „црно-бели“ би имали још два бода више.

Екипа за „дуге стазе“

Кад је реч о уигравању тима и избору најбоље и најуспешније једанаесторице није на одмет подсетити да Партизан у садашњем саставу игра тек три месеца. То је мало, чак и врло мало да екипа стекне самопоуздање и да постигне потребну хомогеност. За уигравање, за веће успехе потребно је дуже време, више окршаја и још више различитих противника.

Међутим, Партизан је досад постигао нешто друго што је далеко значајније за веће успехе. Реч је о фонду играча. По Васовићевом мишљењу, Партизан има толики фонд играча и таквог квалитета (рачунајући и на повратак Боре Ђорђевића почетком идуће године) да му за наредних четири до пет година нису потребне никакве принове са стране.

„Партизан је данас у таквој ситуацији да неће доводити талента и звезде из других тимова“, каже Васовић. Он их сада има довољно у својим редовима. Пред нама је проблем дугорочне селекције…“

Васовића, тренера и фудбалера Партизана у последње време „мучи“ још један необичан проблем: како сијасет шанси, идеалних, готово стопостотних прилика претворити у голове. На последњим мечевима (са Вележом, Жељезничарем, Борцем, Спартаком, па и Бором) нападачи су каткад имали читаве прегршти правих прилика за гол, а погодака није било на претек. Шансе за голове — то су велики квалитети једне екипе стварају се. Али, свакако, ти квалитети постају још већи кад нападачи умеју да их реализују. Партизанов „технико“ и тренери рачунају с том чињеницом и с правом очекују и већу ефикасност чим се екипа боље уигра. Раде са играчима, упорно и стрпљиво, да се повећа убојитост нападача; утичу на њих да се боре до последњег делића својих моћи за сваку лопту пред голом противника. И, разумљиво, рачунају с чињеницом да се и ефикасност навале, као један од највреднијих фудбалских квалитета, не постиже преконоћ. То је квалитет који се стиче дуготрајним, свакодневним радом и непрекидним учењем како да се надмудри и савлада противник.

Шта ће се мењати у даљем раду?

У настојањима да Партизан корача брже ка основној замисли: да опет постане велики тим, Васовић подвлачи да не може бити послова „кратког даха“. Његова порука навијачима Партизана је једноставна:

„Велики тим није довољно само пожелети, замислити га. Потребан је дуготрајан систематски рад у коме човек не може све и са сигурношћу да унапред програмира. Што то не могу да схвате неки навијачи — то није Партизанова грешка. У сваком случају — и Партизан и навијачи боре се за исти циљ. Боље и сталније разумевање је нужно. Партизан од пријатеља и навијача очекује још већу подршку и то у свим приликама.“

Једна од следећих Партизанових акција то је унапређивање рада Омладинске фудбалске школе. Њен рад и резултати треба да осигурају даљу селекцију играча за прву екипу. Основни услов за такав рад је знатно побољшање материјалних услова — пре свега обезбеђивање довољно игралишта и справа за све селекције. У последњих десет година, како наводи Васовић, Партизан ја на том послу најмање учинио. Други београдски лигаши, у то време, били су иза Партизана по комплетности услова за рад, тренинге, школовање. Међутим, они су решавали и решили своје проблеме. Већ одавно су нас претекли. Партизан се већ седам година сам финансира, а у делу јавности, чак и у неким спортским форумима влада [Неодстаје крај реченице]

„Звезда и Београд су имали у недавној прошлости проблема те врсте“, наводи Васовић, „и решили су их. Нас то радује, свакако. Сад смо ми у ситуацији која је слична њиховој. Треба да се боримо за решавање проблема бољих услова за рад и очекујемо да ће нас, макар морално, у раду форума подржавати и Звезда и Београд, као што смо и ми њих у своје време помагали. Успешно решавање проблема побољшавања услова нашег рада знатно би нам помогло у амбицијама да створимо велики тим…

Колико је титула далеко?

Титула првака је оно најпривлачније за све екипе које за њу имају шансе. Партизан се определио за стварање великог тима и још у почетку најавио борбу за прво место. Какви су изгледи за ту титулу?

Звезда и Вележ су одскочили, Звезда нарочито. Треба направити подвиг, па их достићи. Шансе нису велике, али постоје. Партизанова јесен разведрила је — пролеће! Партизан је „нашао себе“ формирао тим. Ударна снага екипе је порасла. На пролеће долази Бора Ђорђевић, играч изванредних могућности. И још нешто: Партизан — за разлику од Звезде — у првом делу пролећног првенства има одличан распоред и већи број утакмица игра код куће. Цело пролеће је пред нама. Борбе тек предстоје.

„Надам се да ћемо у 10. копу пролећног дела првенства“, каже Васовић, у дербију са Звездом на нашем стадиону, одлучивати првака…“