КРОЗ НАШУ ЛУПУ
Живот је пун случајности, ње нема само у доброј литератури. Ето, ових дана Факултет за физичку културу у Љубљани, уз потребну процедуру, изабрао је Ранка Жеравицу за вишег саветника на катедри за кошарку.
Тако су нас Словенци још једном изненадили знајући пре и вештије од свих других да цене рад и вредност људи у нашој земљи.
Ранка Жеравицу је дирнуо тај акт признања и пажње и са гордошћу је примио ту почаст, која собом носи и одређене обавезе.
Случајношћу готово у исто време Секретаријат Кошаркашког савеза Југославије донео је одлуку да распише конкурс за савезног тренера, јер усмени (писмени није постојао, јер је за др Рашу Шапера, председника КСЈ и савезног капитена Жеравицу реч пуна части, па није било потребно да се било шта ставља на папир у виду писмене облигације!) договор између КСЈ и Ранка Жеравице истиче 31. децембра ове године.
Симптоматично је да нико од чланова секретаријата, па на сам председник, није претходно разговарао са савезним селектором и предочио му да ће после једне деценије Жеравичиног рада у Кошаркашком савезу Југославије бити расписан конкурс за новог стручњака.
Доктор Раша Шапер сматра да савезни тренер не може истовремено да буде и учитељ једног прволигашког клуба (Партизана), јер је упућен да „најприсније сарађује са тренерима осталих клубова као врховни шеф, а не као ривал“.
Бора Станковић, генерални секретар КСЈ сматра да је „Жеравица наш најбољи кошаркашки стручњак“ али да је „неодрживо да буде тренер Партизана и да води репрезентацију“.
Можда се и можемо сложити са мишљењем двојице проминентних кошаркашких стручњака, али морамо осудити начин на који се КСЈ жели ослободити Жеравице или га натерали да остави Партизан у моменту када је водећи тим савезне лиге.
Ранко Жеравица је део историје југословенске кошарке и то онај најлепши. С њим су постигнути највећи успеси овог спорта на свим ревијама европске и светске кошарке. То је човек великог међународног угледа, стручњак каквих је мало у свету. По свему, он би требало да буде наш понос а никако човек иза чијих леђа треба да се изрежирају и такве подлости као што је ова: да из новина дозна да ће „његов“ Савез расписати конкурс за „упражњено место“!
Жеравица може да оде из КСЈ али једно не сме никад да изгуби — веру у људе с којима је годинама сарађивао а који, ето, имају ту моћ да могу и да га смене. Јер: истина је више него моћ — трајна је!
На срећу пријатеља Партизана и несрећу непријатеља Жеравица остаје шеф штаба „црно-белих“ и настојаће да оствари оно што још ни једном тренеру пре њега није пошло за руком: да Партизан постане првак државе у кошарци!
У овом тренутку можда је најбитније од свега начин на који ће се Жеравица опростити од Савеза, репрезентације и посла који је читаву деценију тако успешно радио. Више деликатности, поштовања и љубави према људима требало би да имамо на сваком месту.
Жеравицу сигурно боли то све што се ради иза њега а о њему. Али, сигурни смо да он и по том болу осећа колико снажно, колико дубоко живи са својим клубом и због тога сигурно никад неће изгубити веру у себе.