За годину дана само један пораз

од

у

Мирко Сандић: Осврт на Куп европских шампиона: „Сценарио“ су још пре турнира написали организатор и судије, па је Партизан морао да се задовољи титулом вице-шампиона

Ватерполисти Партизана завршили су овогодишњу сезону, веома успешно. Освојили су зимско првенство Југославије, по седми пут тријумфовали у летњем шампионату и учествовали у Купу Европских Шампиона освојивши друго место.

Биланс је веома импозантан, четири нерешена резултата, (Југ у Дубровнику 1:1, Младост у Загребу 5:5, Динамо (Букурешт) у Стокхолму 7:7 и ЦВСК у Будимпешти 3:3) За годину дана изгубљена је само једна утакмица, против првака Мађарске ОСЦ на финалном турниру КЕШ у Будимпешти 4:5.

Најзначајније такмичење у овој годили, била је борба за наслов најбоље клупске екипе Европе — КЕШ. Ватерполисти Партизана успешно су пребродили четвртфинале и полуфинални турнир у Атини, односно Стокхолму и квалификовали се за финални турнир у Будимпешти.

У главном граду Мађарске, окупиле су се тренутно четири најбоље екипе Старог континента: ОСЦ првак Мађарске, ЦВСК шампион Совјетског Савеза, најбоља екипа Румуније, Динамо из Букурешта и наш првак Партизан. Три дана водила се огорчена борба, резултати су били веома изједначени, изузев резултата Партизан — Динамо 6:3.

У овако јакој конкуренцији и најмања помоћ од стране судија, ТВ гледаоци могли су у то да се увере, доноси велику предност. Ако овоме додамо да Маргит Сигет у Будимпешти, за ватерполо представља исто што и Вембли за фудбал, онда је победник могао да буде само домаћин — ОСЦ. После пораза „црно-белих“ у сусрету са шампионом Мађарске 4:5, пришао нам је Волођа Семјонов тренер Совјетског првака и рекао:

„Немојте се много узбуђивати, сценарио је написан још пре почетка турнира.“

Првак Мађарске ОСЦ први пут је постао најбоља клупска екипа Европе у ватерполу, али слободно се може рећи, неспортски и незаслужено. То је одлична екипа која у својим редовима има три репрезентативца: Боднар, Кондрад Трећи и Сивош, за овог последњег кажу да је тренутно најбољи ватерполиста света. Играју модеран брз и духовит ватерполо, веома су лукави и знају да искористе помоћ коју им судије понуде: Ако би дали кратак резиме о новом прваку Европе, он би гласио: Да се играло на неком другом терену, а не у Будимпешти, онда шампион не би био ОСЦ.

Одавно се у ватерполо круговима прича да су југословенски клубови Младост и Партизан узели монопол над овим такмичењем, освојили су га по четири пута. Неки ватерполо стручњаци сматрају да у интересу ватерпола шампионску титулу мора да освоји нека екипа, која није из Југославије, наводно, због даље егзистенције овог такмичења. Партизан је платио цех.

Ватерполисти „црно-белих“ одавно нису играли тако добро и борбено. Чак је и тренер Орлић, био изненађен квалитетом игре, који су приказали наши играчи. Углед југословенског ватерпола био је пољуљан на Олимпијским играма у Минхену. Будимпешта је била идеална прилика, да се тај углед поврати. Играчи су били свесни ове чињенице и свим силама настојали су да играју што боље.

Судија Герцен и Динвебер у Будимпешти, нису били делиоци правде, променили су своје улоге, три дана, колико је трајао турнир, постали су режисери.

„Како?“

Ево кратког сценарија.

Првог дана желели су нерешен резултат између Партизана и ЦВСК и победу домаћина. Имали су.

Другог дана, главне фаворите требало је елиминисати. Совјетски шампион изубио је од Динама 5:6, а Партизан од домаћина 4:5.

Трећег дана, све је било јасно. ОЦС четири бода, Динамо два, а Партизан и ЦВСК по један бод. Да не би дошло до изненађења, Динвебер је, слободно се може рећи помогао „црно-белима“ да победе Динамо, по приказаној игри и односу снага у води, реалан резултат требао је да буде изражен са једним до два гола разлике). У последњој утакмици ипак је дошло до изненађења, које на жалост није битно утицало на коначан пласман. Совјетски првак победио је новог шампиона Европе у последњих пет секунди са 5:4, мада је Герцен ишао на нерешен резултат.

Партизана сматрају моралним победником десетог КЕШ али чини се да је то слаба утеха за труд и новац, који су уложили играчи и друштво. Зар је стварно могуће да труд од годину дана и огромна материјална средства која су уложена, двојица у „белом“ могу да упропасте за само три дана.

У спорту је на жалост све могућно, зато треба што пре заборавити ружне успомене и сећања на овај турнир и окренути се према ономе што долази.