Председник ватерполо клуба Партизан Јован Мишковић о финалу Купа шампиона и сутрашњости

У тренутку када славе двадесетогодишњицу постојања, када иза себе имају изванредан биланс на недавном финалу Десетог купа шампиона у ватерполу на будимпештанском Маргит Сигету вољом судија остали су без још једног трофеја. Сребрни пехар „Спорта“ је остао у витринама домаћег тима ОСЦ. али је исто тако остао утисак да је Партизан морални победник турнира.

Партизаново јуче, данас и сутра тема је нашег разговора са првим човеком клуба председником Јованом Мишковићем.

МИШКОВИЋ: Резултати говоре. Ми не морамо ништа рећи. Богата ризница трофеја најбоље сведочи о успесима клуба. Поменимо да смо освојили прегршт титула шампиона Југославије, да смо четири пута били прваци Европе, да смо на две последње Олимпијаде давали „костур“ националног тима. Све то најбоље сведочи о једном изванредном колективу, о тиму који само зна за успехе, а који је можда због тога и оптерећен. Јер, кад Партизан игра онда је само победа императив. Све остало је неуспех. У Будимпешти смо били други. Многи кажу да је то дебакл. Ја сам међутим другог мишљења. Друго место на Маргит Сигету је равно победи. Требало је све доживети и преживети. Јер против нас су били сви — противници, публика, а што нам је најгоре пало судије. Ипак успели смо да се винемо до титуле вицешампиона Европе. Били смо испред првака земље која је недавно у Минхену освојила олимпијско злато, а у Будимпешти играло је чак у тиму ЦВСК ВМФ шест репрезентативаца.

П. ВЕСНИК: Партизан данас?

МИШКОВИЋ: Суочен са тешкоћама материјалне природе бије битку и то одлучну. У Купу шампиона играли смо само зато што нам је СФК Београда издашно помогао. Вучемо дуг од ранијих Купова када смо тријумфовали и остајали сами са трофејима и дуговањима. Сада је тренутак кад се мора рећи више овако не иде. Или ће ватерполо добити право место или неће више егзистирати као спорт од кога се рачунају само врхунска остварења.

П. ВЕСНИК: Партизаново сутра?

МИШКОВИЋ: Имамо добар и релативно млади тим. Најстарији играчи и искусни репрезентативци полако препуштају места својим наследницима. Почетком идуће године од ватерпола ће се опростити Зоран Јанковић. Приредићемо му достојан опроштај. Организоваћемо турнир на коме ће играти највероватније ОСЦ (Мађарска), ЦВСК ВМФ (СССР), Динамо (Румунија), и Партизан.

И тако четвороструки шампион Европе и вишеструки првак Југославије почиње поново од почетка. Друго место у финалу примљено је као нешто нормално, јер под будимпештанским условима за игру боље се није могло.