Размишљања

Велибор Васовић у финишу јесењег дела првенства сме и може да каже да је концепција игре његовог тима нешто ново у националном шампионату, па и у самој фудбалској стратегији.

Васовић, као и сви млади људи, има смелости да крене новим путевима, да избегава утабане стазе и да стреми ка иновацијама. После првог дела првенства током ове јесени Васовић је са својим сарадницима одлучио да окрене лист. Та битна измена састоји се у томе што Партизан више није обраћао пажњу на противника, прилагођавао се њиховој игри и био окренут јаким и слабим странама ривала, већ је био сав подређен својим моћима.

Партизан је одлучио да „игра своју игру“, да се наметне противнику и да играчи реагују на терену према развоју игре, а не да унапред излазе на терен спутани задацима.

Том и таквом игром омогућено је сваком појединцу да има стваралачки однос према игри, да импровизује и доприноси личним квалитетом. Разуме се, све то има свој заједнички именитељ — колективну игру. Тачније: сваком појединцу дата је пуна слобода игре уз максималну одговорност!

Сад можемо слободно да констатујемо: Партизан је данас нешто друго! У његовој игри може да се ужива, радује, па и пати (као против Вележа, када је једна убедљива победа за три минута несмотреношћу појединаца претворена у реми). Међутим, једно је сигурно — никада нећете видети „црно-беле“ у инфериорном положају у односу на противника, никад бесмислену дефанзиву, већ увек игру и напад!

Партизан тиме постаје све привлачнији за гледаоце. Не само своје навијаче, већ и за гледаоце који припадају другим бојама.

У овом тренутку на ту истину Васовић може да буде поноснији него сам пласман, јер је то оно што у наставку првенства и надаље много обећава.