ГЛАС СА ТРИБИНЕ
Примичемо се граници која ће за који дан поделити две године — Стару и Нову, и, утакмица — две још, па и фудбалске сезоне — јесењу од пролећне. Предах измећу две сезоне фудбалери ће искористити — ко у печалби по Јужној Америци, ко код своје куће или на који други начин. Навијачи ће свој мегдан пренети са трибина стадиона у кафане, код својих кућа (не мислим на односе муж-жена) и, надам се неће, на радна места, поготово не у канцеларије. Узаврела навијачка крв неће врити као у пуној сезони, али се неће ни сасвим охладити. Подгреваће је приче о оном што је било, а поготово о оном што ће бити.
Навијач је човек добре ћуди, он није злопамтило. Колико је пута на стадиону излио жуч на своје миљенике и заклињао се „Никад више на фудбалску утакмицу!“, а већ је од понедељка бринуо за улазницу и са истомишљеницима састављао тим за следећи окршај. Гори за свој клуб, учини му се, покаткад више него играч на фудбалском терену. Па га то и заболи, увреди понекад. Он каже „Зар смо за ово платили улазнице!?“, а није му до новца, већ до тога што се осетио превареним.
Навијач уме да прашта, бескрајно, рекло би се чак. Но, ипак, до једне границе. Фудбалери би, пре свих, требало да мисле на ту границу. Тренери и остали људи који воде тим — исто тако.
Зато се навијач љути још уочи утакмице када тренер или играч да изјаву штампи: „Бићемо задовољни нерешеним резултатом, једним бодом…“
Тренер мисли о бодовима, играч о премији, а навијач — о игри! Навијач хоће да се увек жели победа, и на свом и туђем терену. Он неће тактизирање, хоће борбу, изгарање, па ко буде бољи нека победи. Тада ће му бити лакше да пружи руку и навијачу друге боје: алал вера, победили сте у великој борби, али су и наши играли!
Проређене трибине на стадионима претеће опомињу. Фудбалери, тренери, људи који воде наш фудбал — морају водити рачуна о граници коју поменусмо у овом тексту! У игру, осим бодова, новца, тактизирања и комбиновања треба унети и неке вредности које, пре свега, ако не и једино, привлаче публику, а то је: борбеност, витешки однос према противнику, изгарање до краја.
Тада се и после изгубљених бодова, навијачи неће осећати пораженим.