ОНИ СУ БРАНИЛИ ДРЖАВНЕ БОЈЕ
Звонко Саболовић:
- Рођен: 1926. год.
- Атлетичар: од 1947. до 1958.
- У клубу: АК Партизан
- Дисциплина: спринт
- Репрезентативац: 27 пута
- Занимање: војни службеник
У историји нашег атлетског спорта мало је таквих асова као што је био плавокоси спринтер АК Партизан Звонко Саболовић, несумњиво најсвестранији тркач на кратким пругама и уједно најборбенији такмичар кога смо имали.
Откривен 1947. године, на армијским такмичењима, овај скромни војни службених брзо је ушао у ред најеминентнијих атлетичара у земљи. Природно хитар, с изванредним рефлексима без респекта и пред најјачим противницима, брзо се наметнуо и постао незаменљиви члан репрезентације Југославије, у којој је увек био спреман да „ускочи“ у било коју спринтерску дисциплину (100, 200, 300, 400 и 400 метара с препонама!) и да, захваљујући невиђеној борбености, редовно оствари максималан пласман!
Ако се свему томе дода да је једини југословенски атлетичар који је равно 35 пута рушио државне рекорде (!), онда није чудо што га стручњаци и данас сматрају једним од највећих асова стазе које историје нашег спорта памти и несумњиво најстабилнији репрезентативац кога је наша атлетика икада имала!
Његов први пробој на велику интернационалну сцену догодио се на светском омладинском фестивалу у Прагу када је убедљиво тријумфовао на 400 метара и скренуо пажњу целокупне међународне јавности. С репутацијом најбржег омладинца света, оквалификован већ тада као човек чије време долази, на атлетским стазама Европе бивао ја све чешћи гост и победник над многим великанима светске атлетике! Пред њим су капитулирали чак и такви горостаси као што је био европски рекордер на 400 метара Италијан Филипут или прослављени црнопути олимпијски победник са Јамајке — Мек Кинли!
Вечно ће се памтити његова трка у штафети 4×400 метара, у двомечу Југославија——Италија 1952. године у Загребу. У последњој замени прихватио је палицу тек када је Филипут измакао за пуних 10 метара. Сматрало се да више нема никаквих шанси… А онда, на запрепашћење читавог гледалишта, популарни „Сабол“ се стуштио брзином вихора и из метра у метар смањивао разлику. У финишу је претекао легендарног Италијана и неочекивано донео победу Југославији. На истом том такмичењу, у дводневним окршајима с „Азурима“, победио је и у тркама на 200 и 400 метара, а суделовао је и у другопласираној штафети 4×100 метара!
Још сензационалнији је био његов тријумф на Британским острвима, где су се окупили да одмере снаге највећи тркачи тадашњег света на 400 метара и 440 јарди. У овој другој трци безпоговорни фаворит је био чудесни Мек Кинли, члан још чудесније штафете 4×400 метара са Јамајке, која је тријумфовала на олимпијским играма. У поласку са старта он је олако препустио десетак метара „Саболу“, уверен да ће до краја трке то растојање лако надокнадити. Није познавао тврдокорност нашег такмичара. Већ после 50 метара се покајао. Схватио је да је направио неопростиву грешку и да тог плавокосог Југословена неће достићи ни до циља!… И тако се догодило! Саболовић је тријумфовао и то је била сигурно његова највећа победа у животу!