Захваљујући одличним партијама Белића, Александра и Милосава Поповића, Драгољуба Николића, као и оштећених Нешића и Малетића, боксери Партизана изборили су победу у Никшићу

Гостовање наших боксера у Никшићу донело је пуно перипетија. Дочекани су камењем, а испраћена аплаузом! Смогли су снаге да надмаше себе и изборе драгоцене бодове.

Невоље су почеле још у Београду. Драган Илић није могао да донесе тежину за мува категорију, јер због смртног случаја у породици није вежбао читаве седмице. Слободан Радојевић је у задњи час захваљујући огромном разумевању руководилаца из Градског саобраћајног предузећа, ослобођен пословних обавеза. А Јован Николић се бори с мишљу да напусти песничење…

Како се тај пут, који је обећавао тугу, ипак завршио радосно прича очевидац, наш први тренер Павле Шовљански:

„Чарке су почеле још пре меча. Белић је био испровоциран и да се Александар Поповић није брзо снашао могло је да дође до озбиљног инцидента. Поред тога, услед слабих саобраћајних веза допутовали смо у Никшић касно. Неколицина такмичара на једвите јаде успела је да скине тежину пред сам крај званичног мерења. Једино је Илић имао педесет грама више, па је поражен још на ваги. Исто му се догодило и у пријатељском мечу са Пепићем, али с обзиром на искуство домаћег боксера, сасвим сам задовољан ониме што је пружио“.

„Уочи борбе Белић — Никчевић пут ринга полетеле су каменице. Једна ме је погодила у руку, још увек се види траг“, наставља Шовљански. „Срећом, Белић је изванредном партијом изгладио све неспоразуме. Испраћен је, као касније и читава наша екипа, аплаузом“.

„Милосав Поповић такође је одушевио. Имао је знатно снажнијег противника. Но, надвисио га је у свим елементима племените вештине“.

„Александар Поповић је изгледа извукао одговарајућу поуку из дебакла на првенству Европе. Више се не ослања искључиво на ударац, улази у борилиште решен да боксује све три рунде. Са мало више упорности може поново да буде овај стари, непобедиви борац“.

„Драгољуб Николић блиста против најбољих. Чим му је партнер слабији, не пружа колико може. У Никшићу, међутим, није направио ову грешку и без пуно напора изборио је победу“.

„Судије су главни кривци што нисмо остварила убедљивији успех у Никшићу“, тврди Шовљански. „Малетић и Нешић драстично су оштећени. На сваком другом рингу судије би им подигле руке. Чак је и Радојевић, који боксује далеко слабије него што може, заслужио најмање нерешен исход“.

Што првенство више одмиче све нам се више чини да су главни претенденти на титулу Каблови прилично фаворизовани. Уочи њиховог гостовања у Крагујевцу, на пример, најбољи домаћи боксер Марковић кажњен је са месец дана ненаступања због прекршаја учињеног још у мају ове године! А, казна му истиче баш уочи нашег гостовања у Крагујевцу! Можда је све то само игра случаја. Али, и начин на који арбитри воде наше мечеве приморава нас да сумњамо.

Каблови наравно нису криви што се догађају и овакве ствари. Они су чак наши најбољи спортски пријатељи и било би нам веома драго када би се одговорни потрудили да такмичење буде сасвим регуларно па макар на крају морали да стегнемо руку Светозаревчанима или било ком другом ко се домогне титуле.