… и верујемо да су тек сад постављени прави темељи за дугорочан рад — сматра Витомир Арсенијевић, нови тренер рукометаша Партизана. — Наш рукометни клуб после испадања из прве лиге

Познато је да су у прошлој сезони рукометаши „црно-белих“ заузели последње место и тако напустили такмичење у Првој савезној лиги. Сада, на почетку такмичења у Другој лиги (група Исток), разговарали смо са Витомиром Арсенијевићем, професором физичког васпитања и хонорарним тренером рукометаша Партизана.

П. ВЕСНИК: Каква је била ситуација у тренутку када сте преузели екипу?

АРСЕНИЈЕВИЋ: Довољно је да вам кажем да сам затекао само четири стандардна првотимца: Ђукановића, Шелмића, Симиџија и Бранковића! Остали су променили средину, отишли у војску, иностранство или једноставно престали да играју.

П. ВЕСНИК: Атмосфера у клубу и амбиције?

АРСЕНИЈЕВИЋ: Наша највећа амбиција је да ојачамо своје редове, да се кроз такмичење оспособимо за веће подвиге. Наравно, ако се укаже шанса за прво место нећемо је испустити.

— Иначе, атмосферу карактерише велика реалност свих. Нико није оптерећен тиме да се мора освојити прво место. Сада се постављају нови односи, пре свега ствара се база какву још нико у Београду није никад поставио у мушком рукомету. Формирали смо младу екипу која ће се такмичити у Београдској лиги. Затим смо формирали две школе рукомета: при Војној гимназији и при осмогодишњој школи Горан Ковачић. Те две екипе такмичиће се у јуниорској лиги Београда. Тако ћемо у догледној будућности створити властити играчки кадар, који ће Партизану сигурно обезбедити боље дане.

П. ВЕСНИК: Има ли тешкоћа у погледу играчког кадра, финансија и терена?

АРСЕНИЈЕВИЋ: Све иде набоље. Питање терена смо решили на тај начин што ћемо користити онај који припада Војној гимназији а и терен на Калемегдану. Што се тиче материјалне ситуације могу да кажем да дотације не добијамо али ће клуб, превасходно захваљујући председнику Исидору Чоловићу, имати обезбеђена средства за нормалан рад и живот клуба.

Као што се види невоља није сломила наше рукометаше. Напротив, њихова виталност импонује и можемо слободно рећи да то није ојађена средина, већ здрав, радан и озбиљан колектив.