Представљамо вам наше нове чланове: Благоје Истатов је највеће појачање које је Партизан добио последњих година

Око његовог трансфера није било никакве буке. Дошао је тихо а већ сада је голман пред ким сви осећају респект. На терену овај горостас међу стативама делује као санта леда, миран, пун самоконтроле, напрегнут, спреман…

И ван терена, у обичном разговору, Истатов је исти. Скроман, миран, мало говори… Чак му је нелагодно када треба нешто да каже о себи. Снажан је, висок, витак, са дугим рукама и рекло би се да је отпоран на све невоље. Међутим, није тако. Испод тог мишићавог оклопа фосфоресцира нека чудна топла светлост, па је тај неочекивани контраст прво изненађење које чека саговорника.

Чезне за породицом која му је остала у Прилепу. Пре недељу дана постао је отац (25), али кћерку још није видео. Данас је подстанар у једној београдској породици. До краја године требало би да добије стан од Партизана, па да породица опет буде на окупу.

Хвали се да је дивно примљен у Партизану. Сви су пуни пажње према њему, освојио их је својом скромношћу и просто срдачношћу. Истатов појавом, оштрим цртама свога мушког лица, посебно тешким вилицама, делује озбиљно, чак мрко. Међутим, та спољашност вара. Благоје је мио друг, воли људе, уме да се шали и доброћудно прима вицеве на сопствени рачун. Саиграчи су га заволели и он то осећа.

Бивши рвач

Први контакт дечака Истатова са спортом био је везан за струњачу. Почео је као рвач. И ту је показао своју обдареност. Био је добар техничар, гибак и спреман. Међутим, лопта га је посебно привлачила. Ту „златну удицу“ прогутао је као члан подмлатка ФК „Беласица“. После две године, са 17 пролећа иза себе, отишао је у војску.

По повратку био је промовисан у првотимца „Беласице“. На једној пријатељској утакмици запазио га ја Нико Радовић, ондашњи тренер прилепске Победе и тако је Истатов постао голман друголигашког тима.

Међутим, само је три дана био у новој средини када му се догодила несрећа: сломио је ногу на тренингу! После опоравка стао је на гол екипе из Прилепа и од тада је више од пет година био незаменљив првотимац овог познатог друголигаша.

Истатов је био и члан омладинске репрезентације Македоније, па голман репрезентације Источне групе Друге лиге, а затим резерва Хајдуковића у олимпијској репрезентацији Југославије.

„Рвање је било само тренутни блесак у мојој спортској активности“, каже нови голман Партизана. „Фудбал ме је одувек снажно привлачио. Од малих ногу сам Партизанов навијач. То није никакво чудо, јер „црно-бели“ у Македонији имају највећи број симпатизера.

Мркушић број 2

Прототип модерног голмана у нас и у свету био је Срђан Мркушић, члан предратног БСК-а и југословенске репрезентације (после ослобођења био је вратар Црвене звезде). Његов специфични стил одбране гола састојао се у томе што није бранио на линији гола, већ је спречавао противничке нападе интервенишући у шеснаестерцу и ван њега. Једном је „Мрка“ на чувеном Пратеру у току утакмице неколико пута излетео до центра и у зачетку гушио нападе Аустријанаца. То је запрепастило Бечлије, који до тада никад нису видели голмана са таквим начином одбране гола.

Касније су Мркушића почели да подражавају Мађар Грошић, славни Лав Јашин, Гордон Бенкс, голман енглеске репрезентације али су у свим тим интервенцијама били много дискретнији.

Од наших голмана тај стил су најуспешније интерпретирали Иван Ћурковић и Перица Раденковић, некадашњи голман „плавих“ са Карабурме и „Минхена 1860“. Међутим, Благоје Истатов има све услове да изгради властиту тактику одбране гола и да се највише приближи Мркушићу.

Колико је Мркин начин одбране гола био успешан најбоље се види и у овом податку. У време када је Мркушић бранио гол Звезде Партизан никад није победио „вечитог ривала“ са више од једног гола разлике, док су Ловрић, Кривокућа, Стојановић и остали примали по пет, шест, па и седам голова од нападача Партизана.

Модеран голман

Благоје Истатов има све услове да буде наследник Срђана Мркушића. Снажан је, брз, прати акције, неустрашив је, изванредно интервенише на све високо набачене лопте и добро процењује ситуацију на терену. Разуме се, ту тактику мора да усавршава.

ИСТАТОВ: Ја нисам „линијаш“, али сам до таквог начина одбране гола дошао властитим размишљањем. Нико ми није указивао на то, већ се све у мени јавило спонтано, можда ме неки мој унутарњи осећај, инстинкт, нагони да будем активан, да играм а не да стојим помирен на голу и да браним ударце.

— Верујем да ћу у Партизану напредовати. Још се нисам уиграо са одбраном, нисам ни онај командант одбране какав сам био у Победи. Овде се још устручавам. Плашим се да се саиграчи не наљуте ако вичем на њих. Осећам да се још добро не споразумевамо. Будишић ми улива највеће поверење. Остали још не. Али, то је и разумљиво хомогеност ће доћи кроз утакмице.

П. ВЕСНИК: Да ли сте осетили колико је одговорније и теже бранити у великом клубу?

ИСТАТОВ: Како да не. Ето, против Звезде сам у почетку, само првих пет минута, имао трему. Кад ме игра понесе онда заборавим на све. Међутим, када се изгуби утакмица у мојој души се ухвати неки лед, тужан сам и толико изнервиран да не могу да спавам.

П. ВЕСНИК: Кажу да сте специјалиста за пенале?

ИСТАТОВ: Да, увек сам добро бранио ударце са 11 метара. У квалификацијама сам одбранио три пенала у Дубровнику, затим недавно против Атлетико Мадрида и Звезде. Ја пратим положај тела и ноге онога који изводи ударац а како имам брзе рефлексе и добар одраз успевам да зауставим многе лопте.

После првог разговора са новим голманом Партизана најрељефнији утисак је да пред собом имате здраву, ничим непомућену спортску личност, праву антизвезду.