ЗА ЊИХ РАДИ ВРЕМЕ
Посетиоци кошаркашких утакмица већ знају како махнито навијачи Партизана бодре своје љубимце. Ти млади подсећају на енглеске навијаче (разуме се, само када су пристојни у изразима!), јер бодре, певају и показују своју приврженост и онда када „црно-белима“ не иде.
Међутим, и поред тога што они бодре све играче запажа се да се две личности, као врхунски љубимци, ипак издвајају. То су Ранко Жеравица и Дражен Далипагић!
Играч у дресу са бројем 15 својом спектакуларношћу у игри доводи их до заноса и после његових атрактивних скокова, правих бравура, посебно када дође онај најлепши тренутак да Далипагић „закуца“ лопту у кош, халом громко одјекује: „Прајо, мајсторе, Прајо, мајсторе…“
Ако бисмо хтели да анализирамо оно што овог играча издваја од свих осталих југословенских кошаркаша то је пре света тај чудесни скок Драженов када нам се чини да побија законе земљине теже, да лебди у ваздуху, често чак као да лети. Тај одраз поред своје висини има и једну врло значајну компоненту: правовременост! А у скоку за лопту то је најважније. Уосталом, само се тако може објаснити и у кошарци и у фудбалу да и мањи играч одузима у скоку лопту ономе ко је знатно виши од њега.
Далипагићеви скокови нису ту због момента, већ они имају одређени утицај на игру, па и сам резултат. Понекад, у оним критичним тренуцима по Партизан два-три брза продора „црно-белих“ и ефектна „закуцавања“ из основа измене ситуацију: противник се депримира а Дражен и другови уз скандирање: „Прајо, мајсторе…“ добијају нови импулс, праву покретачку снагу.
Поред тога Далипагић има изванредно прецизан скок-шут, који је готово немогућно парирати. Он то уме да користи и зато често даје кошеве са велике удаљености.
Дакако, било би неправедно не нагласити Драженову улогу у одбрани. Највећи број лопти које противник упути на кош Партизана а оне не погоде циљ постају плен овог горостасног Мостарца. Тако ухваћена лопта у одбрани основни је предуслов за одигравање брзог контра-напада, који је углавном и најефикасније средство у нападу.
Статистика показује да је Далипагић играч са највећим бројем ухваћених лопти у одбрани, а нарочито у нападу.
Уз све ове квалитете Далипагића се на терену не понаша као звезда, већ се храбро и беспоштедно бори за сваку лопту и то навијачи посебно знају да цене. Зар је онда чудно шта је он њихов љубимац и што халом тако честа одјекује: „Прајо, мајсторе…“