За скок мотком, спорт који у нас нема много присталица јер су и резултати просечни, сваки таленат је добродошао, улива наду у боље резултате, а тиме, разуме се, доприноси и већој афирмацији те атлетске дисциплине у целини.

Један од талентованих скакача мотком је и Слободан Глогоњац члан атлетског клуба Партизан.

У 13-годишњем дечаку — ученику школе „Ђура Ђаковић“, тадашњи тренер ватерполиста и пливача, Пеђа Станојевић, открио је таленат за скакачке дисциплине. Без припрема Глогоњац је ускочио у екипу школе, да би на пионирском првенству Београда освојио прво место у скоку увис (165 см).

Био је то увод у нове успехе, у следећој години поново је први на такмичењу млађих јуниора Београда у скоку удаљ. Тада га је запазио бивши атлетски ас, а уједно тренер скакача Партизана Раде Радовановић. И већ 1962. са 16 година, постаје најмлађи члан атлетског клуба Партизан. Готово две године је тренирао скок удаљ, док није сасвим случајно, посматрајући тренинге скакача мотком, направо свој први скок. Висину од три метра је са лакоћом прескочио. И тај први, за почетнике и те како успешан скок, заувек га је привукао и он је остао веран скоку мотком пуних осам година. То је у исто време и осам година верности свом матичном клубу Партизану.

Како је његов отац Мирослав, после рата бранио црвено-беле боје (првак државе у маратону 1949) била су разумљива настојања Звезде да и његовог сина, који се резултатима у тој дисциплини истицао, види у својим редовима. Слободан је и тада остао веран Партизану, у коме је учинио и своје прве спортске кораке и забележио прве вредније успехе.

Од тада два пута је био првак Србије, више пута првак Београда (готово без конкуренције) и више пута бранио боје репрезентације Србије и Београда.

С мало тренинга и готово трогодишњег одсуствовања с атлетске стазе (због одслужења војног рока и болести) враћа се поново својој дисциплини. Једном зачета љубав према висинама била је јача од болести.

На овогодишњем екипном првенству државе у атлетици био је трећи иза Бошњака (Сарајево) и репрезентативца Лешека (Цеље). Нешто касније био је други иза клупског друга Поповића на тромечу градских репрезентација Загреба, Сарајева и Београда.

На обновљеном двомечу, раније традиционалном сусрету највећих атлетских ривала у земљи — Звезде и Партизана, средином септембра, једино су скакачи мотком осветлали образ победивши своје противнике. Глоговац је прескочио 4 метра и пласирао се на друго место. Истим резултатом освојио је такође друго место у двомечу Партизан — Хонвед из Будимпеште.

Незадовољан је оним што је постигао, (најбољи резултат 4,20) јер су му, по оцени стручњака, могућности далеко веће. И сам верује да би са више тренинга под руководством неког стручњака, и са квалитетнијом мотком (што клуб тренутно не може да обезбеди) могао да прескочи висину која одговара његовим способностима, а која би значила нешто у тој дисциплини.

То би свакако било корисно, не само за овог искусног спортисту, већ и за клуб Партизан.