Поред позоришта и телевизије њих увек можете видети и на стадиону ЈНА: Познати београдски глумци: Мија Алексић, Петар Банићевић, Бора Тодоровић и певач Владимир Савчић-Чоби су већ годинама ватрени навијачи Партизана
На позоришној сцени и на малом екрану безброј пута смо их видели како се смеју, радују, тугују. Ако хоћете да их видите у тренутку када то није глума, већ права, правцата радост или туга, дођите на стадион ЈНА и умешајте се у масу Партизанових навијача. Преживели су све сјајне успоне и падове Партизана, и никада нису клонули духом, никада нису помислили на неку другу боју осим „црно-беле“. И сада, када Партизану не цветају руже, можете их видети на стадиону јер, њихова верност, као и у сваког правог навијача, није условљена резултатима, они су много дубље везани за свој клуб.
А признаћете: моментално није лако бити у кожи Партизановог навијача, навијача клуба који се успињао до самог Олимпа и који у својој историји ретко имао страдања као што су ова последња. То најбоље осећа доајен београдске позоришне сцене и омиљен лик многих телевизијских емисија и играних филмова, Мија Алексић, који ових дана слави и тридесетогодишњицу свог уметничког рада.
„Радост јубилеја помутио ми је мало и Партизан“, рекао нам је популарни глумац ових дана. „За ‘црно-беле’ навијам још од оснивања клуба, али никада нисам био тако разочаран као овога пута. Изгледа да није само лопта округла, већ је и нешто друго округло, па на ћоше. Али, разумите ме, ово је само навијачка тугованка због последњих пораза. Једанпут мора да крене. Одлазићу па стадион ЈНА до тог тренутка, па и после тога. Чак и ако не крене.“
Глумац Петар Банићевић није само ватрени навијач Партизана, него је улио и јуниору Банићевићу, седмогодишњем сину Владимиру, љубав за „црно-белу“ боју.
„Он је сада већи навијач и од мене јер, после сваког пораза — плаче“, рекао нам је Банићевић. „Иначе, не памтим од када навијам за Партизан. Кадгод нисам заузет недељом, ето ме на стадиону. Мислим да сам навијач и то од оних правих — оних који нису малодушни. Малодушност навијача и те како се осећа и у самој игри фудбалера. Зато, поручујем свим Партизановцима: не клоните духом, Партизан је био и биће велики тим…“
Бора Тодоровић, члан Атељеа 212 и тумач многих симпатичних улога на малом екрану је и члан управе Ф. К. Партизан. Он ће вероватно на састанцима ових дана расправљати и о последњем јако израженом гневу неких необузданих навијача.
„Дозвољавам да су навијачи попили и ону последњу кап жучи“, каже Бора, „али, оно што су учинили није начин на који реагује прави навијач. И мени је неколико пута дошло да бацим бомбу на игралиште, али шта би било када бих то стварно учинио? Ипак, и то је фудбал, она игра која плени, радује и често — љути. Навијајући за Партизан од малих ногу, прошао сам кроз све те фазе.“
Многи љубитељи забавне музике диве се његовом гласу. Познати певач, Владимир Савчић-Чоби, користи тај дар природе и у неке друге сврхе. Грлати навијач Партизана не пази много на ноте и ритам када на стадиону бодри своје љубимце. Поред тога он је вероватно и најоптимистичкији расположен навијач „црно-белих“.
„Рекао сам да ће бити шампиони и биће“, каже симпатични певач. „Па, људи, имамо најквалитетнији тим. Уосталом, ако не будемо прваци ове године, бићемо сигурно идуће.“