Наш боксер лаке категорије наступио у свих 13 првенствених мечева и доживео само два пораза, од којих је један потпуно незаслужен. — Александар Поповић и Белић без изгубљеног меча. — Лакчевић и Радојевић највећа разочарања

Веровали смо у њега и када је сам губио наду да се успети. Чекање се ипак исплатило. У 13 минулих рунди екипног шампионата државе у боксу Фахрија Шекуларац био је прва песница Партизана. Доживео је само два пораза и исто толико мечева боксовао нерешено. Међутим, судије су биле веома неправедне према њему. Против ветерана Омеровића оштетиле су га за три бода, а у окршају са Крагујевчанином Јовановићем за поен.

Далеко више од повољног биланса задовољава што је Шекуларац стекао самопоуздање. У рингу делује уверљивије и од многих искуснијих шампиона. Не устручава се да прихвати мегдан ни са најтежим противницима. Чак их и тражи. Када исправи још неке недостатке, углавном је реч о недовољној активности на полуодстојању и у клинчу, можемо очекивати да и на европској позорници озбиљно конкурише за трофеје.

Александар Поповић због дебакла на првенству Европе могао је да се придружи својим друговима тек после трећег кола. Почео је мирољубивим исходом против снажног Мијовића у Титограду да би наставио све самим победама. Његове борбе нису тако спектакуларне као некада, јер се више не узда само у снажан ударац, али зато су далеко мање ризичне по њега.

Драгољуб Николић такође је стасао за највећа достигнућа. Но, још увек је његова форма прилично колебљива. У стању је да једне седмице одушеви, а већ следеће разочара. Показало се да не уме да пронађе одговарајућу тактику против такмичара који непрестано јуришају попут тенка. Мора већу пажњу да обрати на рад руку у одбрани.

Милосав Поповић није у потпуности испунио очекивања. Истина, у две борбе судије су га драстично оштетиле. Против Матејића и Миленковића његове победе су биле чисте као суза али арбитри су бодовали нерешено. Можда је оштећен и за бод у првој борби са Тодоровићем у Светозареву. Али, зато је доживео два пораза која такмичару његовог реномеа не би смела да се догоде. Неуспех против Тодоровића на београдском рингу, у ствари две прве ретко бледе рунде, као и нокаут у сусрету са аутсајдером Радуловићем нема никаквог оправдања. Милосав је физички спреман да се са сваким ухвати у коштац, али не и психички. Често је сагоревао у жељи да прикаже егзибицију.

Светомир Белић успешно се вратио на ринг. Озбиљна повреда ноге, међутим утицала је да промени стил. Сада у сваки окршај улази попут риса, жељан да просто згроми противника. Мало ко издржава те атаке на ногама, али при том и наш капитен прима доста удараца, истина прилично ублажених. Мислимо да би Белић морао већу пажњу да обрати на одбрану, што с обзиром на његово познавање технике не би смело да му представља тешкоћу. Белић не би требало ни да жури у жељи да се огледа са највећим мајсторима. Њему је тек 27 година и следеће две-три сезоне су у ствари „златно доба“ за боксере.

Душан Нешић надмашио је самог себе. Борећи се са обавезама у школи и дворани за тренинг истовремено је успео да дипломира и избори место при врху ранг-листе наших најбољих боксера. Када бисмо имали десеторицу боксера са тако великим срцем и упорношћу сигурно је да ни судије не би могле да нам оспоре титулу националног шампиона.

Миодраг Малетић почетком сезоне преживљавао је озбиљну кризу. Малодушнији од њега брзо би поклекли. Стегао је зубе и издржао сва искушења. У завршници такмичења оправдао је очекивања. Ни он није био миљеник судија, а конкуренција у његовој перо категорији жешћа је него у било којој другој.

Велика је штета што је Добривоје Живковић после само једног успешног меча морао да оде у ЈНА. Да смо могли на њега да рачунамо готово је сигурно да не бисмо гледали у леђа Кабловима и Будућности. Његов наследник Драган Илић није се најбоље снашао, што му се с обзиром да се у сениорској конкуренцији такмичи са специјалним одобрењем још не може замерити.

Љубомир Смиљанић на крају каријере дао је колико је тренутно могао. Иако физички неприпремљен био је јунак наше победе у дербију против Каблова. Крај последњег меча у каријери дочекао је са сузама у очима. Није имао снаге да се супротстави млађем и припремљенијем противнику. Ипак за све што је учинио бранећи боје „црно-белих“ током читаве деценије, а нарочито последњих година, хвала му.

Неколико речи и о онима који су потпуно разочарали. И, спречили наш успешан поход ка титули. Јован Николић оставио нас је на цедилу у сред сезоне постављајући неприхватљиве захтеве. Више смо волели да се лишимо његових услуга него да стварамо нездраве односе у клубу.

Драган Лакчевић није више ни сенка боксера коме су некада и селектори указивали поверење. Уместо да по доласку у наш клуб буде све успешнији бивао је све неуспешнији. У рингу је давао све од себе. Али, шта то вреди када је био потпуно неспреман да учини нешто макар и против почетника. Најбоље би му било да док је време остави ринг.

Живко Дамјановић и Слободан Радојевић пружили су још мање. Партије које су приказали нису достојне ни неке друголигашке поставе, а камоли Партизана. Срце, нажалост, ни у боксерској дворани не може да добије храброст ако је раније није поседовало.

Титула је изгубљена. Но, то не би смело да нас баци у очај. Паузу морамо да искористимо пре свега да пронађемо одговарајуће полетарце да замене отписане. Почетком године из ЈНА враћа се Герег, а касни је и Живковић. Тада ћемо већ моћи с више реалног оптимизма да гледамо у будућност.

р. бр	боксер	наступио	победио	нерешено	пораза	освојио бодова
1	Ф. Шекуларац	13	9	2	2	20
2	А. Николић	10	9	1	0	19
3	Д. Николић	13	8	3	2	19
4	М. Поповић	13	8	2	3	18
5	С. Белић	8	8	0	0	16
6	Д. Нешић	12	6	3	3	15
7	М. Малетић	13	3	3	7	9
8	Ј. Николић	5	4	0	1	8
9	Ж. Дамјановић	9	2	1	6	5
10	Д. Лакићевић	6	1	1	4	3
11	Д. Живковић	1	1	0	0	2
12	Љ. Смиљанић	3	1	0	2	2
13	Д. Илић	8	1	0	7	2
14	С. Радојевић	11	0	1	10	1